Izvor: Politika, 30.Maj.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Argentinski tango slave
Čitav film, a ne samo lik Mari tako je daleko od mog života i od moje svakodnevice, ali je veoma zanimljivo i izazovno igrati nekoga ko vam je sušta suprotnost
66. KAN
Odluka žirija da „Zlatnom palmom” za najbolju žensku rolu nagradi francusku glumicu Berenis Bežo za izvanrednu i veoma složenu ulogu Mari, rastrzane mlade majke i žene u „Prošlosti”, na 66. Kanskom festivalu je dočekana sa gromkim aplauzom, upućenim zapravo i iranskom scenaristi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i reditelju Asgharu Farhadiju, koji je filigranski detaljno režirao ovaj izvanredan francuski film.
Temperamentna Argentinka, čija je porodica emigrirala u Francusku kada joj je bilo svega tri godine, upala je u oči svetske filmske javnosti posle uloge Pepi Miler u crno-belom nemom filmu „Artista” Mišela Azanivisijusa, koji je postao svetski hit, a posle uloge u Farhadijevom filmu „Prošlost” i kanske nagrade, ime i lik Berenis Bežo postaće još pamtljiviji i sve značajniji.
Da li je istina da ste se sa Farhadijem upoznali na dodeli Oskara?
Da, i bio je to veoma prijatan susret. Njemu se veoma dopao film „Artista”, a meni izuzetno njegov film „Razvod”, za koji je i osvojio Oskara. Još tada mi je rekao da bi rado sa mnom sarađivao, da ima u glavi novi projekat i da bi film snimao u Francuskoj. Tada mi je rekao nešto što me je zbunilo, a to je da se na mom licu ne vidi ni zrnce sumnje. Tek kasnije, kada je do saradnje i došlo, razumela sam zašto je to rekao.
Zato što se lik Mari, koji tumačite u „Prošlosti”, toliko razlikuje od vas?
Čitav film, a ne samo lik Mari tako je daleko od mog života i od moje svakodnevice, ali je veoma zanimljivo i izazovno igrati nekoga ko vam je sušta suprotnost. Kada smo se posle dužeg vremena Asghar Farhadi i ja ponovo sreli na test-snimanju, tražio je od šminkerke da mi stavi vaterolnu sa unutrašnje strane donjih usana, pa sam se pitala zašto me je uopšte zvao ako mu moje lice ne odgovara. Kada mi je dao pročitam ceo, detaljno napisan scenario, shvatila sam šta mu treba: Mari je osoba koju su život i svakodnevica, nesređeni porodični život i njene ljubavi načinili veoma sumnjičavom i ta sumnja u sve oko nje joj se odražava na licu.
Kada ste razgovarali o liku Mari šta vam je Farhadi rekao?
Rekao je: „Mari je žena sa dvoje dece koja je u ljubavi sa čovekom koji ima dete i treba da se razvede od drugog čoveka koji ju je napustio pre četiri godine”, da bi me odmah posle upitao da li imam decu. Kada sam mu rekla da imam dvoje i da moj suprug ima dvoje i da sam zapravo majka četvoro dece svake druge nedelje, samo me je značajno i duboko pogledao. Nije rekao ništa, taj pogled je sve govorio.
Farhadi ne govori francuski, kako ste se tokom priprema i snimanja sporazumevali?
Od samog početka je sa nama bio prevodilac Araš koji je bukvalno prevodio sve. U početku je to pomalo zbunjivalo, ali sam se brzo navikla i poistovetila Arašov glas sa Farhadijevim. Farhadi ne priča puno, njegov govor tela i ekspresija lica dovoljno su rečiti.
Glumica Lejla Hatami, koja je igrala u „Sve o Eli” i „Razvodu”, kaže da iza naoko spontano-dokumentarističkih Farhadijevih filmova stoje meseci iscrpljujućih proba. Tako je bilo i u vašem slučaju?
O, da! Dva puna meseca, pet-šest sati dnevno, osim nedeljom! Imala sam utisak da se spremam za pozorišnu predstavu, a na kraju sam se čak plašila kako će biti na snimanju kada sam već toliko puta proživela i iživela i svoj lik i sam film. Probe bi počinjale tako što bi Farhadi stao na čelo naše male glumačke kolone i počeo da trči. Mi za njim. Odmah je tako stavio do znanja da je on šef parade, a da mi treba da radimo samo ono što on od nas traži. Zatim sati i sati čitajućih proba, savladavanja svih dijaloga kojih u filmu ima mnogo, svih detalja odnosa, svih emotivnih obrta. Tek kada je od nas dobio ono što je tražio, krenulo je snimanje. Neverovatno, ali izuzetno korisno iskustvo za sve glumce.
Sve je bilo lakše, drugačije od načina priprema za snimanje „Artiste” kada je šef parade bio Mišel Azanavisijus, vaš muž?
Bilo je lakše, ali ne zato što je reditelj filma moj muž, već zato što smo se Mišel, Žan Dižarden i ja sreli radeći zajedno u nekim prethodnim filmovima, kada niko nije mogao da pretpostavi da ćemo se Mišel i ja venčati. Nas troje smo se veoma dobro poznavali i bili uigrani. Imali smo jedni u druge veliko poverenje, stečeno tokom prethodnih iskustava, tako da na snimanju „Artiste” nije bilo nekih posebnih teškoća.
Ali, i za ulogu Pepi Miler u „Artisti” imali ste višemesečne probe, naravno, ne i dijaloga, jer je ovo nemi film?
Tačno, pet meseci učenja i proba plesa i plesnih scena, savladavanja koreografija! Uz to i gledanja starih crno-belih i nemih filmova.
Kojih?
Onih sa Džoan Kravford, tako slatkom kada igra i peva. Onih sa Marlen Ditrih od koje sam „ukrala” način kako namigne i gleda u ljude, a gledala sam i filmove Glorije Svanson jer me je inspirisala njena energija i način kretanja. Mislim da su te tri žene bile veoma važne za moj rad i za ulogu Pepi Miler.
Da li i u Farhadijevoj „Prošlosti” ima koreografije, ali ne plesa, već života?
Farhadi je poznat po tome da dobije tačno ono što hoće i što je zamislio. Farhadi je koreograf. On pažljivo orkestrira svaki pokret, svaki gest koji bi inače izgledao beznačajno. Kod Farhadija nema beznačajnih gestova! Sve je u funkciji rekonstrukcije realnog života i stvarnih likova.
Sutra: Hirokazu Koreeda, japanski reditelj
Dubravka Lakić
objavljeno: 31.05.2013.
