Izvor: Politika, 23.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apsolutna istina
U svom tekstu „Pravo na (ne)istinu” arh. Mihajlo Mitrović upućuje niz (dis)kvalifikacija u mom napisu „Pravo na drugačiji stav” (objavljenom u „Politici” 28. marta) kao što su: „mnogo proizvoljnosti, netačnosti, krupnih neistina i, posebno oštro, „kažnjivo iznošenje apsolutne neistine”.
Smatram da je potrebno da ukratko podsetim čitaoce „Politike” da sam u pomenutom napisu izrazio svoje neslaganje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa tvrdnjom arh. Mihajla Mitrovića da se na strani protivnika planiranog mosta na Savi kod Ade Ciganlije nalaze „javni interes, Beograđani i struka”. Prigovorio sam arhitekti Mitroviću da njegovo pozivanje na javni interes i Beograđane nema nikakvu legitimnu podlogu, a posebno sam se osvrnuo na njegov decidirani stav da STRUKA smatra izgradnju izabranog mosta neopravdanom, štetnom, rasipničkom... Velikim slovima naglasio sam reč STRUKA, jer je on pod taj pojam očigledno svrstao samo svoje istomišljenike, a nama kolegama drugačijeg mišljenja time porekao pravo na pripadnost STRUCI. U želji da na najilustrativniji način pokažem neodrživost ovakvog stava i da istaknem visoku STRUČNU kompetentnost žirija naveo sam podatak da su u njegovom radu sudelovali i akademici SANU – Nikola Hajdin i Branislav Mitrović. Njih dvojicu sam uzeo kao najistaknutije reprezentante njihovih radnih oblasti – Hajdina u mostogradnji, a B. Mitrovića u arhitekturi i urbanizmu. Napisao sam samo da su oni, pored drugih stručnjaka, bili u žiriju za izbor idejnog rešenja, dakle samo to, i ništa više. I to je činjenica, i tu nema nikakve apsolutne neistine, a najmanje kažnjive, kakvu mi, uz očevidno preteći ton, pripisuje M. Mitrović. Neistinu, pak, iznosi upravo M. M. tvrdeći da je B. Mitrović bio JEDINI arhitekt u konkursnoj ocenjivačkoj komisiji i da se „ogradio od nagrađivanja protekcionisanog slovenačko-austrijskog projekta”. Da je kolegi Mitroviću zaista bilo stalo do istine, a ne do olakog optuživanja mojih navoda, mogao je da se obrati organizatoru konkursa (kao što sam to ja učinio) i da dobije podatak da su čak trećinu devetočlanog sastava žirija činili arhitekti, pored Branislava Mitrovića i Branislav Stojanović, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, kao i Đorđe Bobić, glavni arhitekt grada. Žiri je svoju odluku doneo JEDNOGLASNO i to je apsolutna istina.
Što se tiče Mitrovićevog tvrđenja da je slovenačko-austrijski projekat bio protekcionisan – odgovor bi mogao da dođe od organizatora ili žirija, a nikako od mene.
Sličan je moj odnos i prema deklaraciji Akademije arhitekture Srbije (koju M. M. delimično navodi) – niti sam je u svom tekstu pominjaoniti sam detaljnije sa njom upoznat, pa nema ni razloga da se njome u ovom napisu bavim.
Milorad H. Jevtić,
arhitekt
[objavljeno: 24/04/2008]
