Izvor: Vesti-online.com, 02.Maj.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aprilsko podvođenje

Bilo je raznih sramota u srpskoj istoriji. Za neke znamo, neke priznajemo, ali većinu negiramo. Kada nam nažao čine drugi, lakše je za podneti, ali kada to činimo sami sebi, baš boli. I pamet se tu ne pita mnogo, tesno joj je pod navalom emocija.

Ovih dana dešava nam se jedna od tih sramota, nama na dušu i kao narodu i kao pojedincima. Negiramo sopstveno biće, vlastitu državu, izrugujemo se sunarodnicima sa Kosmeta, ne da ne skrivamo podanički mentalitet, već ga prikazujemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << kao nužnim obrascem opstanka, dok sopstvene žrtve podvodimo pod čuvenu sintagmu - kolateralna šteta. O čemu pričam?

 

Pogledajte sliku ispred Vlade Srbije poslednjeg dana aprila. Predstavnici Srba južno od Ibra stoje na onom užarenom aprilskom suncu, niko da ih primi dok novinar državne televizije ne može da progura u izveštaju ni rečenicu da su i "ovi Srbi protiv briselskog sporazuma". Tek trik u montaži priloga: zumiraju se njihove parole "Priština protiv", "Gračanica protiv"... Kada cenzura zavlada takvom žestinom, kao ovih dana, onda je kolegama jedino preostala slika. Reči se proskrbljuju.

 

Ne može da se pomene tako prosta istina - da su i Srbi južno od Ibra protiv sporazuma. Kako bi moglo, kada su trenutni beogradski vlastodršci upravo njih, otpisane, obavezno koristili kao oružje u potenciranju sebičnosti i samoživosti sunarodnika sa severa pokrajine.

 

Koliko puta su Dačić i Vučić pominjali ljude iz enklava, uvek u funkciji kritike Severa koji ne misli na ljude južno od Ibra, iako ovi čine većinu preostalih Srba u pokrajini!

Za površno informisanog konzumenta cenzurisanih srpskih medija, dovoljno da se stvori utisak da za razliku od Srba sa severa, oni jesu za sporazum Tači-baronesa-Dačić. U tu propagandnu mašineriju uključili su se i brojni analitičari od Jove Bakića, Marka Blagojevića pa nadalje.  Kad tamo, laž do laži.

 

Sada, kada je jasno da ni ti Srbi nisu za briselsku dobrovoljnu kapitulaciju, nailaze na bojkot i kod sunarodnika sa severa i kod vlasti u Beogradu. Prvi ih ne pozivaju da im se pridruže u pregovorima sa Beogradom, a drugi ih nikada i nisu tretirali osim kao poštapalicu u svojoj lažljivoj argumentaciji da je parafirani sporazum najbolje što je u ovom momentu Srbija mogla da dobije.

 

Ali šta zna svetinja šta je za njih dobro, tu su mlade vođe beogradskog atara da iskažu svoju spremnost na žrtvovanje vlastite političke karijere (Vučić) ili da im održi lekciju iz istorije kako je carica Milica ćerku Oliveru podala Bajazitu na oltar (Dačić).

 

I da ništa ne znate, i da vam ništa nije jasno, i da niste sigurni kome da verujete, morate se zapitati kakvi su to državnici koji otpisivanje dela teritorije, proglašavanje sopstvenih institucija "paralelnim", predaju sunarodnika ljudima koji su trgovali ljudskim organima upoređuju sa svojom "velikom" žrtvom - okončanje političke karijere (!) ukoliko se na referendumu većina građana ne izjasni da je briselski sporazum Vučićeva teškom mukom izboksovana slamka spasa. Ili, ako dobrovoljni paraf kapitulacije stavlja u poziciju kneginje Milice i njene nužde, nakon izgubljenog boja na Kosovu, da ćerku šalje sultanu u harem. Samo nam Dačić nije rekao ko je sada princeza Olivera.  Srbi sa Kosmeta smatraju da su to oni, samo što su doskora verovali da su oženjeni srpskom a ne šiptarskom državom.

 

Ova se prisilna svadba neće odigrati u slavlju, već uz pleh muziku i golemu tugu što se stvari ne nazivaju pravim imenom, što ih je ravnodušni Beograd pustio niz vodu, a provodadžisanje srpskih čelnika zarad praznih obećanja cinično naziva "mudrom državničkom politikom".

Nastavak na Vesti-online.com...