Izvor: Politika, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apoteka na proplanku
Umesto krastavce i paradajz, Milanovčani jedu salatu od sremoša koja snižava pritisak i šećer, čisti creva...
Gornji Milanovac – Proleće je i sezona zelene salate i mladog luka, skupih uvoznih krastavaca i paradajza. Ali mnogi Milanovčani, uz jelo, sebi popravljaju apetit salatom od sremoša. Njega nema u povrtnjacima, nema ga na pijaci, ali ga je mnogo na proplancima Rudnika, Ravne gore, Vujna i Ždrebana. Šetnja do ovih proplanaka i berba sremoša dobro je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i za dobro zdravlje.
– Nema boljeg sredstva za skidanje visokog pritiska i šećera, za čišćenje krvnih sudova, želuca i creva. Vraća zdravu boju obrazima. Apotekari će se, možda, naljutiti, ali sremoš (zovu ga još sremuš, cremuša) prava je apoteka u prirodi. Jedem ga svakodnevno i donosim prijateljima u grad. Snabdevam profesore i popove, naravno prijateljski, bez dinara – priča nam Previslav Milić čija je kuća pod Vujnom, a proplanak sa sremošem dvesta koraka iznad kuće.
Sremoš je svakodnevna salata i na trpezi sekretara Crvenog krsta Tomislava Markovića koji, rekreativno, svaki dan trči na brdo Ždreban. Vlasnik juvelirnice Slobodan Tanasković ističe da, otkako su mu pokazali kako izgleda ova biljka, drugim lekovima ne skida pritisak:
– Redovno ga jedem kao salatu, i obavezno po njemu popijem čašu jogurta. Sremoš troši kalcijum, pa da ne bi osiromašio organizam ovim mineralom, dodajem mu jogurt koji sadrži kalcijum. Salata od cremoša je dobra i za pušače. Ne smeju ga jesti jedino osobe sa niskim krvnim pritiskom.
Legenda o nastanku ove biljke, slična poznatoj basni, kaže da je gavran leteo iznad proplanka sa čenom belog luka u kljunu, ukradenim iz nečije bašte. Ugleda ga gladna lisica i pomisli kako je u kljunu ptice nešto čime bi mogla da utoli glad, pa zakevće na gavrana. On joj, bezbedan na visini, prkosno grakne i – ispusti čeno luka. Lisica omiriše i zaključi da to nije sa njenog jelovnika. Čeno pusti klicu u zemlju i – izraste biljka slična divljem zelju, samo malo bleđeg zelenila. Ni nalik belom luku.
U stvari, nešto joj je "u genima" ostalo i od luka. Kad izgnječite list sremoša među prstima i pomirišete i stavite u usta, osetićete i miris i ukus belog luka. I to su prepoznatljiva svojstva za berače sremoša.
– Listove sremoša operete, iseckate, posolite i prstima izgnječite u posudi. Dodate malo zejtina, a ko voli kiselije, može i da posirćeti, i salata je gotova. Sok koji sremoš ispušta ne zahteva da se obavezno mora upotrebiti sirće – diktira nam Previslav Milić prost recept za pravljenje salate od sremoša.
Sezona ove salate iz prirode, neprskane hemijom svakako, traje od Mladenaca (kraj marta) do Đurđevdana (početak maja). Tada ucvetava belim cvetovima, lišće otvrdne i postaje ljuće.
B. Lomović
[objavljeno: 12.04.2007.]
