Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apocalypse Now
Sećam se kako su Srbi, kada su se godine raspleta gadno iskomplikovale, odjednom počeli da otkrivaju sličnosti sa Kurdima – po pitanju demografske i teritorijalne raspršenosti, što je dovelo do trajno neiživljene državnosti. A ponekad su se povlačile i sapatničke paralele sa Jevrejima, gde se akcenat stavljao na tragičnu istorijsku sudbinu koju smo želeli da podelimo sa njima – kad već oni nisu hteli sa nama! Da podele svoj velikomučenički trip – stanje koje im omogućuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da nikome ne oproste ono što su, privremeno, zaboravili da mu naplate.
Uostalom, budimo iskreni, zašto bi nas pomenuti, potencijalni "saveznici u muci" (u šta smo ih mi, bez njihovog odobrenja, promovisali), uopšte tretirali kao takve? I čime smo mi to zaslužili njihovo poštovanje (a kamoli gerilsko divljenje)?
Što se tiče "eksteritorijalnih" Kurda – bez obzira na to što imaju brojnije i neprijateljskije raspoložene (direktne) komšijske narode u odnosu na našu geostratešku dramu – oni permanentno rokaju Tursku, Irak, Iran, Siriju... (dopunite spisak). Pri čemu su im ruke ponajviše krvave od sopstvene prolivene krvi, ali ipak ne prestaju da se – na svaki način, bez obzira na konačni ishod! – odupiru politici koja bi da ih koristi kao monetu za potkusurivanje.
O jevrejskom fanatizmu, koji svaki dan doživljava kao sudnji, izlišno je govoriti. Pogotovu kada smo – bez naše volje i ničim neizazvani – došli u situaciju da 10. decembar proglasimo za naš dan de.
I, kako se mi pripremamo za naš Armagedon, konačno rešenje i beskonačnu (ah, to pusto nebesko!) pobedu?
Tako što se, prema tvrdnjama turističkih agencija, aranžmani za zimovanje prodaju ko ludi, za svaku skijašku destinaciju: Kopaonik, Borovec, Jahorina... a ni Himalaji i Andi nisu pošteđeni najezde srpske elite. I posle govorimo o "obezglavljenom narodu"?! Idi, begaj!
Ali, još pre nego što su planule karte za turističke rajeve, Srbija je u finalnu fazu iščekivanja ušla na vrlo originalan način: štrajkom vojnih rezervista, onih istih koji su ’99. vojevali na Kosovu i od kojih se, normalno, očekuje da i sad budu tamo – jer, iskustvo je majka svake ratne pobede! Možda je ovaj štrajk neka vrsta mentalnog i fizičkog treninga, trik kojim treba zbuniti protivnika? Iskreno, ne znam. Stanje na terenu će uskoro pokazati...
Ono što znam jeste da su "kosovski rezervisti" povukli nogu i da je potom otpočela serija štrajkova.
Najpre su u "protestni nerad" krenuli prosvetni radnici, ne hajući što sada nema ko da nam decu poduči šta su i koje su to naše "istorijske svetinje". A dan de se i proglasio upravo zbog zaštite srpskih svetinja i svetske kulturne baštine!
Zatim su studenti – najvažnije meso u svakoj mobilizaciji! – krenuli u štrajk zbog paprenog cenovnika za prevođenje diploma u "master". Njima su se ubrzo pridružili i zaposleni u javnim preduzećima jer ne žele da se "njihove" akcije besplatno dele ostalom delu naroda. A ne shvataju da su te akcije zapravo bonovi na osnovu kojih će se "bezgotovinski" kupovati dodatna oprema za lično naoružanje, sve u cilju odbrane svete zemlje, budući da država manjka sa troškovima za remont lakog i teškog naoružanja. O dnevnicama za specijalce, gardiste i niške padobrance da ne govorim...
Agilni i pomodni Čeda ne želi da ispadne iz vladajućeg trenda, te je i on počeo da štrajkuje, odbijajući – i pored masovnih molbi i sleva i zdesna – da stane na čelo organizovanog kriminala u Srbiji. A bez dobro organizovanog kriminala nema ni valjano organizovane odbrane najviših državnih interesa.
Posle svega pobrojanog, ispade da smo "štrajkački narod"! Uz jedno retoričko pitanje: da li je ikada iko u Srbiji umro od štrajka glađu? Kažu mi da ipak jeste.
No, manimo se tih kontradikcija koje sobom nosi neoliberalna ideologija potrošačkog društva. Ionako smo siti samih sebe, eufemistički rečeno.
Glavna caka je u nečem drugom. Famozni dan de je odavno došao. Problem je što nikako da, jednom zasvagda, prođe!
Davnih šezdesetih, crnački radikali u SAD su govorili kako "revoluciju neće prenositi televizija". Pošto postoje revolucije i revolucije, ne bih da komentarišem koliko su sledbenici Malkolma Iksa pogodili. Ali, mi smo (govorim o Srbima, sećate se?) dokazali da se Apokalipsa može bezbroj puta reprizirati. Kao rijaliti šou bez ljudi. Između su samo reklame i vremenska prognoza.
Zoran Ćirić
[objavljeno: 05.12.2007.]
