Izvor: Blic, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aplauz kao oružje
Sarajevski festival teatra, čuveni MESS, postoji blizu pola veka. To je sada međunarodni festival, nalik Bitefu, a u vreme SFRJ bio je središnji pozorišni događaj za ondašnji jugoslovenski teatar. U svojim najboljim godinama, taj je festival bio izvan ograničenja konvencijama bilo koje vrste: niti je bio festival samo domaće drame, niti samo eksperimentalnog teatra, niti samo festival malih scena. Skraćenica MESS, naime, nekada je značila „male i eksperimentalne scene Sarajevo", a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sada je neka vrsta brenda, generičkog imena lišenog prvotnog značenja. Iako neokovan u zadate sheme, MESS je prikazivao određeni tip predstava koje su dobijale predikad „mesovske", kao što je to i dan danji slučaj, povremeno iz sasvim nedokučivih razloga, sa Bitefom i iz tog naziva izvedenim pridevom.
MESS upravo traje u Sarajevu. Otvoren je uobičajenim govorom, ali na nekonvencionalan način. Direktor festivala, naime, pozvao je publiku da sama otvori festival aplauzom, najavivši da eho tog sudara dlanova ima izvršiti pritisak na izvesne vrlo konkretno imenovane političare, štaviše – da taj čin treba da bude podsticaj za njihove ostavke i silazak sa vlasti.
Reč je o maloj i sasvim benignoj građanskoj subverziji, koja teško može imati efekta na debele političarske uši. To nije svet, poglavito u ovim krajevima, koji sa vlasti odstupa lako, čak i kada je pravosnažno poražen. Jedan aplauz, ma kako dug, zdušan i snažan bio, ne može im nauditi. Ali je prijatno (bilo) čuti taj zvuk, makar i ne imali puni uvid u konkretne osobe i njihovo (ne)činjenje zbog koga je aplauz bio tako jednodušan.
Aplauz kao oružje građanske borbe: zanimljiva stvar. I, nekako logična, za pozorište.
I, u svojoj otmenosti, bolno nedostatna za istinsku Promenu.
