Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Feb.2012, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Apetiti veliki, a budžet skroman

NOVI SAD -

Kao poslednja zemlja u regionu, Srbija bi uskoro trebalo da dobije nacionalnu Razvojnu banku. I koliko god bila podeljena mišljenja treba li nam pored niza fondova i agencija, još jedna finansijska institucija za podršku privredi, teško je poverovati da će Razvojna banka podmiriti glad privrednika za jeftinijim novcem.

U najkraćem, smisao razvojne banke je dugoročno kreditiranje privrednih projekata, za koje poslovne banke nisu dovoljno zainteresovane, a imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pozitivne efekte na ukupan razvoj privrede.

Za Razvojnu banku Srbije (RBS) prioritet bi trebalo da bude podrška malim i srednjim preduzećima, jer ona čine 99,8 odsto svih preduzeća i zapošljavaju više od dve trećine radnika.

Savetnik za strane investicije Mahmud Bušatlija smatra da će taj prioritetan cilj biti teško dohvatljiv.

"RBS je već usmerena ka malim i srednjim preduzećima, ali tu nastaje veliki problem jer mala i srednja preduzeća mogu da za žive samo u ambijentu dobre industrijalizacije. Kod nas od 60 hiljada preduzeća, kojima je permanentno blokiran račun, od toga najveći broj su mala i srednja preduzeća. Stimulisati taj ambijent znači bacati pare", kaže Bušatlija.

Pored toga, Razvojna banka bi trebalo da podrži i druge ekonomske aktivnosti, poput izvoza, lokalne infrastrukture, energetske efikasnosti ili obnovljivih izvora energije, a koje povećavaju konkuretnost i doprinose boljitku domaće privrede.

Nije nevažan zadatak ni smanjivanje regionalnih razlika u nivou razvijenosti. Ekonomisti okupljeni oko časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) zameraju konceptu Razvojne banke Srbije, što ostavlja prostor za politički uticaj nad poslovanjem banke, rešenjem da tri od sedam članova nadzornog odbora budu iz ministarskih redova.

Zamerke idu i na račun zadržavanja mogućnosti direktnog kreditiranja bez kriterijuma i obaveza podnošenja finansijskog izveštaja Vladi svega jednom godišnje.

Saradnici časopisa MAT upozoravaju na to da bi "trebalo biti svestan da indirektno finansiranje ima mane", a zameraju i što nije predviđena obaveza procene kreditne sposobnosti dužnika.

Pavičić: Garancijama RBS do smanjenja kreditnog rizika

Najveću sumnju kritičara svih vrsta izaziva skroman osnivački kapital RBS. Bušatlija nije izuzetak i u tome se poziva na procene iz Vladinih strategija, u kojima se računalo na dve milijarde evra godišnje ulaganja u infrastrukturu, odnosno, do dve i po milijarde direktnih investicija godišnje.

"Iduće godine, ukoliko uopšte uđe ta stavka u budžet, država će toj razvojnoj banci prebaciti 100 miliona, a u sledeće dve godine po 150 miliona. Dakle, neki planirani kapacitet te banke je 400 miliona evra. Kad to uporedite sa stvarnim potrebama, onda vidite da je to "kap u moru". Praktično to ne može ni na koji način podržati ozbiljne infrastrukturne projekte koji jesu osnov razvoja", poručuje Bušatlija.

Novac iz budžeta Razvojne banke Srbije ne bi trebalo da se, kao sada podsticaji privredi, deli po političkim kriterijumima, niti direktno korisnicima, već posredstvom poslovnih banaka", objašnjava dugogodišnji direktor bačkopalanačkog "Sintelona" Nikola Pavičić.

"Razvojna banka bi bila mesto gde bi se selektirali projekti koji se nude za finansiranje. Ona bi trebalo da izvrši izbor projekata u koje veruje i koji su izvozno orjentisani, jer takvi projekti danas Srbiji mogu da pomognu. Ona bi za takve projekte garantovala, a garancija razvojne banke omogućila bi da preduzeće kod redovne banke dobije kredit pod normalnim uslovima, jer se rizik za taj kredit zbog garancije razvojne banke smanjuje", navodi Pavičić.

On procenjuje da bi smanjenje kreditnog rizika, uz garancije RBS, doprinelo da naši privrednici imaju kamatu u rangu konkurenata na svetskom tržištu.

Razvojna banka Vojvodine u strateškom partnerstvu sa fondovima čiji je osnivač pokrajinska Vlada podstiče privredni razvoj kroz projekte jačanja zaposlenosti, likvidnosti, konkurentnosti i izvoza.

Poseban akcenat je na projektima iz poljoprivrede, napominje direktorka za upravljanje poslovnim projektima u Razvojnoj banci Vojvodine Jelena Cvjetan.

"Ostvarena je saradnja sa Garancijskim fondom pokrajine, gde zbog toga što naši klijenti, između ostalog, kao sredstvo obezbeđenja mogu da daju i garanciju koju će u saradnji sa RBV izdati Garancijski fond. Iz tog razloga, mi smatramo kao banka, po propisima da imamo veoma obezbeđen kredit, a klijenti da lakše, zbog te garancije mogu da dođu do novca", kaže Cvjetan.

Potrebe privrede, naročito, malih i srednjih preduzeća i izvoznika za jeftinijim kapitalom su hronične. Koliki god bude kapital Razvojne banke, najviše šta može, to je da ublaži nestašicu. Ozbiljniji rezultat iziskuje obuhvatne reforme- javnog sektora, finansija, javnih preduzeća, napose i doslednost države u izgradnji institucija sistema.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...