Izvor: RTS, 30.Sep.2014, 11:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Apel Nemaca otetih na Filipinima
Dvoje nemačkih turista, otetih u aprilu u filipinskim vodama koje drže pripadnici teororističke grupe Abu Sajaf, apelovalo je u jednoj radio poruci na nemačku i filipinsku vladu da ih spasu od otmičara. Teroristi nemačkoj vladi postavili rok do 10. oktobra.
Oteti su apelovali na nemačku i filipinsku vladu da učine sve što je u njihovoj moći, prenosi Tanjug.
"Nalazimo se u teškoj situaciji", rekla je pedesetpetogodišnja Nemica za jedan lokalni radio, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prenose nemački medij.
Oteti Nemac (71), koji je lekar, u svojoj poruci izrazio je zabrinutost za sopstveni život.
Jedan portparol grupe "Abu Sajaf" je, kako prenose nemački mediji, potvrdio pretnje da će jedno od otetih Nemaca biti ubijeno, ukoliko do 10. oktobra ne bude isplaćeno četiri miliona evra otkupnine i ako Berlin ne prestane da pruža podršku u borbi protiv Islamske države.
"Ukoliko uslovi ne budu ispunjeni, mi ćemo onda odlučivati o sudbini talaca", rekao je predstavnik otmičara.
Nemački mediji ukazuju na to da su politički zahtevi grupe "Abu Sajaf" do sada bili retkost.
"Mi smo organizovali krizni štab, koji se bavi slučajem otmice na Filipinima, a u našoj politici prema Siriji i Iraku se zbog toga neće ništa promeniti", rekao je jedan portparol nemačkog Ministarstva inostranih poslova, prenose mediji.
Zabrinutost zbog dvoje nemačkih turista, otetih na Filipinima, raste, ocenjuje nemačka štampa.
Dvoje Nemaca su oteta u aprilu, sa svoje jahte u vodama Filipina, i nalaze se u rukama terorističke grupe "Abu Sajaf", za koju se kaže da je pokazala lojalnost prema IS.
Ultimatum o novcu i obustavi nemačke podrške borbi protiv snaga IS u Iraku i Siriji, postavljen je na rok od 15 dana. Mediji podsećaju da je ta grupa i 2000. godina stajala iza otmice nemačke porodice Valert i drugih turista u Maleziji.
Poznati po tome što rado i često putuju i na najudaljenija, najzabitija i najopasnija mesta sveta, Nemci su često bili na meti islamskih otmičara u Jordanu, Avganistanu, Džibutiju, Alžiru, Čadu, Iraku, Iranu, na Filipinima, Jemenu...
Štampa je često postavljala pitanje "isplativosti kidnapovanja" Nemaca, pošto, prema spekulacijama koje niti Vlada, niti nemačke firme, niti neke druge organizacije ne potvrđuju, Vlada u Berlinu se ne samo "tehnički" i diplomatski angažuje za spas i oslobođenje svojih državljana, već je, prema nepotvrđenim podacima, za njihovu slobodu i "drešila kesu".
Jedna od najkontroverznijih priča je otmica Suzane Osthof, prvog nemačkog državljana otetot u Iraku posle pada režima Sadama Huseina.
Slučaj Suzane Osthof, arheološkinje sa perfektnim znanjem arapskog, koja je posle udaje za jednog Jordanca prešla u islam, za čiju slobodu iz Iraka je nemačka država, prema medijskim navodima, platila pet miliona evra, jedan je od najspektakularnijih, pošto se, kasnije, u njenom džepu našao deo tog novca.
Nemačka je činila mnogo za oslobođenje svojih građana, ali je s njima ponekad vodila i pravni "rat", a jedan od njih je izgubila na sudu.
Reč je o Rajnhilt Vajgel, otetoj u Kolumbiji 2003. godine, koja je tužila svoju državu neposredno pošto je iz Berlina dobila "ceh" od 12.640 evra za helikopter kojim je, po oslobođenju, prevezena iz džungle.
Sud u Berlinu je tada presudio da Ministarstvo inostranih poslova ne sme da otetim nemačkim državljanima ispostavlja račun za trošak njihovog oslobođenja.
