Izvor: Blic, 18.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antibiotici nisu obavezni
Antibiotici nisu obavezni
Roditeljima je sledeća scena dobro poznata: dete se budi usred noći sa zapušenim nosom, žali se na bolove u uhu i ne prestaje da kašlje. Ujutru neispavani odlazite kod lekara i odmah tražite lek, možda više za vas nego za dete. Lekar je izložen pritisku da vam nešto prepiše, najčešće antibiotik. Nekoliko dana kasnije, mališan se oseća bolje. Da li je tome doprineo antibiotik ili se bolest, jednostavno, sama povukla?
Antibiotici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zaista spasavaju živote, ali obične boljke, kao što su kijavica, kašalj i izvesni bolovi u uhu, leče se mnogo bolje metodom 'posmatranja i čekanja' i obično prolaze same bez ikakve intervencije. Do ovog zaključka su došli skandinavski lekari koji su svoje rezultate objavili u stručnom časopisu za pedijatre. 'Većini dece antibiotici ne pomažu, a lekari bi morali da sačekaju od 24 do 48 sati pre nego što ih prepišu', tvrde dr Kit Senert i dr Lendon Smit, a mi prenosimo njihove reči iz 'Njuzvika'.
Prema saopštenju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), preterano uzimanje antibiotika je dostiglo alarmantne razmere. Neke studije pokazuju da je preko 70 odsto tegoba za koje se antibiotici prepisuju virusne prirode, što znači da je antibiotsko lečenje beskorisno. SZO odavno upozorava da će 'predoziranje' antibioticima dovesti do stvaranja supervirusa koji će biti otporan na lekove kojima raspolaže savremena medicina. To predoziranje takođe može da izazove stalno vraćanje istih infekcija, a nedavne studije pokazuju da su antibiotici štetni za opšte zdravlje, pošto uništavaju i takozvane dobre bakterije uporedo sa lošim. Belgijanci su prvi u Evropi preduzeli mere za suzbijanje zloupotrebe antibiotika. Pre manje od godinu dana oni su pokrenuli nacionalnu kampanju edukacije lekara i roditelja o opasnostima preterane primene antibiotika. CDC/JS Moć i nemoć ampula u pedijatriji
Početkom prošlog veka otkriveno je da proizvodi jednih mikroorganizama sprečavaju rast ili uništavaju druge mikroorganizme. Bio je to medicinski bum. Počela je proizvodnja antibiotika. Mnoge teške i često smrtonosne bolesti postale su izlečive. Ali početna euforija ubrzo je ušla u obazriviju fazu zbog raznih, neposrednih ili poznih, neželjenih dejstava. Svako zna za buran, nepredvidiv i često tragičan penicilinski šok. Naličje streptomicina otkrivano je i posle više decenija. Današnji penzioneri, koji su kao deca primali ovaj lek, sada pate od ozbiljnih oštećenja sluha ili bubrega. I garamicin (gentamicin) ima visok toksični potencijal. Zbog toga se primenjuje samo kod sepse novorođenčeta, u ginekologiji, abdominalnoj hirurgiji i kod teških urinarnih infekcija. Kod nas se, međutim, i dalje daje kod infekcija gornjih i donjih disajnih puteva izazvanih virusima ili bakterijama otpornim na ovaj lek. Neretko, povod za primenu je strah od penicilinskog šoka - iako taj lek nikada nije bio adekvatna zamena penicilinu.
Opet, široko primenjivani polusintetski penicilini ('pentreksil', 'amplicilin' itd) imaju zasad još nerazjašnjenu moć da u toku virusnih infekcija provociraju pojavu ospe - virusnog egzantema. Tek nakon 10-15 godina njihove primene utvrđeno je da deca nisu imala alergije na penicilin, već na neke druge sastojke polusintetskih penicilina (PP). Ali na ogromnom broju zdravstvenih kartona i dalje piše da je dete alergično na penicilin. Čak i danas, pedijatri stavljaju zabranu dalje primene penicilina posle alergija na PP, umesto da u procesu dijagnoze i praćenja bolesti osip nakon davanja PP retrogradno iskoriste kao pokazatelj virusne infekcije. Dr Nada Eldić Pedijatar objašnjava zašto deci ne treba davati antibiotike Više štete od koristi
Široka primena antibiotika u toku virusnih infekcija u cilju sprečavanja bakterijskih komplikacija samo je izuzetno opravdana. Komentari poput onog 'da se spreči spuštanje, širenje bolesti' nedopustivi su pošto imamo brze dijagnostičke metode. Iz mnogo razloga se antibiotici ne smeju davati kod virusnih infekcija.
1 Nemaju nikakvog efekta na viruse.
2 Koče stvaranje specifične otpornosti na viruse - roditelji dobijaju stalno bolesno dete koje nijedna epidemija ne može da zaobiđe.
3 Raste broj bakterija otpornih na antibiotike:
- Penicilin više nema nikakvog efekta na bakteriju stafilokok, uzročnika gnojnih infekcija kože i potkožnog tkiva - pa ipak se i dalje prepisuje.
- Bakterija pneumokok, uzročnik upale pluća, srednjeg uha, sinusa i moždanih opni, sve je više rezistentna na penicilin.
- Eritromicin, lek za streptokokne upale grla, po najnovijim studijama neefikasan je u 50 odsto slučajeva.
4 Sve je veći problem kako savladati uzročnike infekcija mokraćnih kanala. Nedavni primer iz moje prakse: na proširenom testu osetljivosti, bakterija klebsiela, uzročnik urinarne infekcije, bila je osetljiva samo na dva od 15 testiranih antibiotika.
5 Ni materijalni momenat nije zanemarljiv. Tone antibiotika koji se svakodnevno troše imaju svoju cenu. Dr Nada Eldić
