Izvor: Studio B, 02.Okt.2014, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anonimnost neophodna za slobodnu razmenu mišljenja
"Digitalno ja" sve vreme našeg boravka na netu izloženo ljudima koji mogu da presretnu te informacije.
Pravo na anonimnost neophodno je za slobodnu razmenu mišljenja, ideja i informacija, a često je i jedina opcija za obelodanjivanje korupcije ili kritiku vlasti u zemljama gde je to zabranjeno, rekao je pravni savetnik u Odeljenju za medije Misije OEBS u Srbiji Miroslav Janković.
On je, na debati "Anonimnost Vs. odgovornost na internetu", koju je organizovao Medija >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << centar rekao da je digitalni identitet odnosno "digitalno ja" sve vreme našeg boravka na netu izloženo ljudima koji mogu da presretnu te informacije.
Janković je naveo primer novinarke koja je dugo vremena radila za Vol Strit žurnal i bavila se temama privatnosti, i koja je u jednom trenutku dobila od Gugla podatke o svim pretragama koje je radila od 2006. godine na tom pretraživaču. Saznala je da je mesečno imala 26.000 pretraga, a posebno iznenađenje je bila činjenica koliko su te njene pretrage otkrivale o njoj samoj, te je zaključila da život u modernom svetu ima cenu, a jedna od cena je da neke podatke o sebi moramo da delimo, naveo je Janković.
Takođe, ograničavanje prava na anonimnost je opravdano u cilju ostvarenja nekog važnijeg interesa kao što je ulazak u trag počiniocima krivičnih dela, rekao je Janković i istakao da pravo na anonimnost u apsolutnom smislu ne postoji.
"Mnogi teoretičari smatraju da je pravo na anonimnost na internetu iluzija i kada odlučimo da budemo prisutni na internetu ta anonimnost prestaje da postoji", naveo je Janković.
On je zaključio da anonimnost na internetu nije loša, ali da su loša i štetna anonimna izražavanja koja predstavljaju krivična dela.
Predstavnica Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Nevena Ružić je rekla da svako ko ima podatke o nama treba da poštuje pravila koja se odnose na obradu tih podataka, način čuvanja, ili da ih obrišu kada mi to tražimo.
Takođe, postoje podaci koje ne moramo da damo, ali želimo i to je u stvari trgovina podacima, navela je Ružić i dodala da je to slučaj kada želimo da imamo besplatan nalog na nekoj društvenoj mreži.
Novinar RTS Zoran Stanojević smatra da ne postoji privatnost već samo dostojanstvo, jer svi znaju sve o vama.
"Onaj ko koristi anonimnost za lične napade i iznošenje nečega što ne bi hteo da kaže javno nije anoniman, nego nitkov koji to radi iz niskih pobuda", smatra Stanojević i dodaje da se na taj način beži od sopstvene odgovornosti.
Govoreći o moderiranju anonimnih komentara na sajtu RTS-a, za koje su kako kaže odgovorni jednako kao za tekstove, Stanojević je rekao da je jedan o stavova bio da se ne pušta ništa što ne bi pustili na TV-u ili radiju, dakle da bude prihvatljivo da se objavi i na drugim medijima.
Stanojević je izneo i predlog da se pravo na anonimno komentarisanje plaća, i istakao da priznaje pravo na anonimnost samo onda kada je društveno korisna.
Internet konsultant Dragana Đermanović je rekla da anonimnost omogućava da se na internetu ponašamo drugačije nego u realnosti, jer snosimo manje odgovornosti, ne plašimo se da će naš stav naići na osudu, možemo da ukažemo na pojave i probleme što nije moguće pod imenom i prezimenom zbog posledica.
Međutim, ljudi često koriste internet kao izduvni ventil i treba da dobijemo odgovor na pitanje šta o nama govori taj negativizam, vulgarnosti i insistiranje na određenim temama, smatra Đermanović.
Anonimni komentari i blog postovi su najčešće direktni, vulgarni i kritički nastrojeni, a samim tim i manje konstruktivni, dok oni postavljeni pod imenom i prezimenom su umereniji, nema krajnosti i drže se argumenata, ukazala je Đermanović.
