Izvor: Megafon.co, 04.Feb.2021, 22:08
Anksioznost i panični napadi – kako se borim sa njima
Kako iz mog ugla izgledaju anksioznost i panični napadi i šta radim da se izborim sa njima? Opšte poznata činjenica je da smo u godini koja je iza nas postali anksiozni, depresivni, uznemireni, zatvoreni, uplašeni, napeti, tužni. Ljudi koji se dugi niz godina bore sa anksioznošću i paničnim napadima, i ja sam među njima, malo su više „iskočili iz šina“. Ili im tako kaže subjektivni osećaj. To ne znači da se i drugi ljudi ne osećaju isto, ali mi, malo osetljiviji, mislimo da >> Pročitaj celu vest na sajtu Megafon.co << nam je teže i tako se i osećamo. S obzirom na to da ovaj problem imam više godina, možda nisam najbolja osoba za davanje saveta. Ali dosta mi je pomoglo to što sam po prirodi otvorena, pa mi nije teško da podelim svoja iskustva sa vama.
40 minuta
Pošto sam se malo raspitala, slušala i čitala, saznala sam da anskiozna epizoda može da traje maksimum 40 minuta. Oni koji su danima anksiozni nasmejaće se zbog ovog podatka. Ali isprobala sam neke „tehnike“ i ispostavilo se da je vrlo blizu istine. Naime, kada se osetite anksiozno, imate „trnce u ramenima“, osećate toplo – hladno, koči vam se vilica, nadolaze misli zbog kojih se uplašite, setite se da to nije realan strah i da će da prođe.
Foto – Jovana Đorđević
Probajte da ga ne „hranite“ i produžavate tako što ćete neprestano militi o nečemu lošem. Pustite ga da vas preplavi i prođe. Taj savet dobila sam prvo od kume, a odmah zatim i od stručnog lica. Probala sam i uspelo mi je. Za sve ove godine naučila sam da to nije realan strah i da treba samo da sačekam da „protutnji“. To je strašno neprijatno i ne očekujte da neko ko nema tih problema u potpunosti razume kako se osećate. Dovoljno je da vaši najbliži znaju za taj problem, da možete da ih pozovete, porazgovarate sa njima ako vam to pomaže i tako probate da prevaziđete anksioznu epizodu. Ako ne volite da pričate o tome, nemojte.
Vežbe disanja
Postoje vežbe koje mogu da vam pomognu i koje takođe pišem ovde u nadi da će neko da isproba tu metodu. Ovako izgleda vežba disanja:
Tri sekunde udahnete na nos.
Pet sekundi zadržite vazduh.
Sedam sekundi traje izdah.
Date sebi malo vremena (nekoliko sekundi) i ponovite ovo 10 puta. Sve vreme dok to radite budite u poluležećem položaju. Stručno su mi ovo predstavili kao uvod u mišićnu relaksaciju. Nemate šta da izgubite. Ova vežba se preporučuje pred spavanje. Ja nisam disciplinovana, pa nisam baš bila precizna sa terminom, ali pomaže. Nisam ovo radila često, ali ako vam postane neka vrsta rutine, verujem da može samo pozitivno da utiče na psihofizičko stanje.
A OVDE možete da pogledate i video još jedne vežbe disanja.
Dnevnik
Još jedan savet koji može da bude koristan u borbi sa anksioznošću. Probajte da zabeležite, nešto kao dnevnik, kada ste se osećali anksiozno, koliko je to trajalo, kakve su vam bile telesne reakcije, koje su vam misli prolazile kroz glavu. Takođe, pozvaću se ovde na jedno opšte mesto – pisanje oslobađa. Ako odlučite da pišete dnevnik svojih anksioznih epizoda, ne bi bilo loše da porazgovarate o njemu sa nekim stručnim licem. Na osnovu vaših beleški, možete da dobijete još korisnih saveta kako da se ponašate kada osetite da „ona dolazi“.
Postoje i neki podaci do kojih sam došla takođe čitanjem i slušanjem, a oni kažu: ljudi koji su skloni anksioznim napadima, paničnim napadima, opsesivno-kompulsivnom poremećaju, za života uspeju da se reše ovih problema 80%, ako rade na tome. To je odlična brojka, makar za mene. Ovo nije uklesano u kamen, delim sa vama samo podatke do kojih sam došla kroz sopstveno iskustvo. Ja se iskreno nadam da ću da dostignem taj procenat vežbom i jakom voljom.
Razgovor
Da ponovim, ja sam otvoreni tip i razgovaram o tome. Razgovor mi pomaže, ali ne tako što „hranim“ negativne misli već čavrljam sa drugaricama ili partnerom na neku drugu temu. Takođe, porodica je veoma važna. Kažite im kako se osećate, možda vas neće razumeti, ali ako dođe do neke velike krize, oni su tu da vas pridrže ako osećate da idete u bezdan. To pokazuje moje iskustvo. Možda imam sreće jer sam okružena dobrim ljudima.
Na kraju, uvek možete da se oslonite na sebe. Ako ste sami, ako vam se ne priča ni sa kim, setite se koliko je iracionalno to što proživljavate i kako bi taj osećaj nestao onog momenta kada se javi realan problem. Strah je realan tek tada. Sve ostale misli u trenucima anksiozne krize nisu realne i kao što sam pomenula, mogu da prođu za maksimalno 40 minuta – ako se prepustite.
Strah od ludila, smrti i bruke su najčešći strahovi koji obuzimaju preosetljive osobe. Dobra vest je da ništa od toga čega ste se uplašili neće da se dogodi. Čak nauka kaže da ukoliko je jedan od ovih strahova na početku neke zamišljene linije, realnost je na potpuno suprotnom kraju. Držite se za tu realnost.
Prigrlite svoju ličnost
Nije nimalo lako, ali „prigrlite svoju ličnost“. Ovu rečenicu mi je tokom jedne od kriza izgovorila moja najbolja drugarica i nikada mi ne izlazi iz glave. Za mene to znači: osetljivija sam od drugih ljudi, to me ne čini ni boljom ni lošijom osobom, jednostavno sam takva. Daj da probam da se malo iskuliram, daj da vidim šta mi izaziva stres, daj da porazgovaram sa nekim o tome, daj da se malo udaljim od toga što me uznemirava. Daj da poverujem da će da prođe, da je umišljeno, glupo, banalno, iako je do zla boga neprijatno. Jer stvarno je tako.
E sada, što bi rekao Lane Gutović, ne znam zašto sam ovo napisala, ali ne može može da škodi. Čak bih volela da mi napišete i neko svoje iskustvo. Još jednom da ostane zapisano, ja sam nemilosrdni ekstrovert. I rado ću da pričam sa vama. Svi moji dragi su mi svedok – volim, brate, mnogo da pričam!
JOVANA ĐORĐEVIĆ
Prijatelj, sestra, sanjar, diplomirani novinar.
.jpg)
