Izvor: Southeast European Times, 05.Maj.2009, 10:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Anketa: mnogi Evropljani ne znaju šta je uloga Evropskog parlamenta

Anketa Evrobarometar ustanovila je da postoji velika apatija birača kada je reč o predstojećim izborima za Evropski parlament, kao i sveopšte neznanje o ulozi evropskih poslanika u odlučivanju unutar Unije.

04/05/2009

(Sofia Echo - 17/04/09; SNA - 16/04/09; EurActiv - 15/04/09; AFP, Rojters, Euobserver, Evropski parlament - 14/04/03)

U junu mesecu, 375 miliona birača iz 27 država članica EU biraće svoje predstavnike u Evropskom parlamentu (EP), jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << od tri glavna tela koja donose odluke u Uniji. Poslanici u Evropskom parlamentu biraju se svakih pet godina. Glasanje u junu predstavljaće najveće transnacionalne izbore koji su ikada održani.

Ipak, moguća je i rekordno niska izlaznost. Tek 34 odsto ispitanika u nedavnoj anketi Evrobarometar reklo je da će sigurno glasati, dok je 15 odsto izjavilo da definitivno neće izaći.

U toj anketi, koja je sprovedena od sredine januara do sredine februara, na uzorku od 27.218 građana iz svih zemalja EU, ustanovljeno je da ih 62 odsto nije upoznato sa datumom izbora za EP u njihovoj zemlji, a da 53 odsto jednostavno nije zainteresovano za tu temu.

"Što se starosnih grupa tiče, najmanja verovatnoća izlaska na glasanje ustanovljena je kod studenata (27 odsto definitivno neće glasati), kao i, generalno gledano, kod ispitanika između 15 i 24 godine starosti (25 odsto)", ustanovio je Evrobarometar. "Verovatnoća izlaska na izbore je najviša kod ispitanika koji su imali 20 i više godina kada su završili obrazovanje (40 odsto će definitivno glasati), menadžera (38 odsto) i penzionera (36 odsto)."

U pokušaju da stvori dodatno interesovanje, posebno kod mladih, sadašnji saziv EP napravio je profile na popularnim sajtovima za povezivanje i druženje poput Fejsbuka, Majspejsa i Jutjuba.

Otkuda takva ravnodušnost? Evrobarometar smatra da rezultati verovatno ne ukazuju na rastući skepticizam u odnosu na EU kao takvu, već pre rašireno uverenje da izbori sami po sebi ne mogu ništa bitno da promene.

Štaviše, čini se da mnogi Evropljani malo toga znaju o aktivnostima EP. Samo oko polovine ispitanika znalo je da budžet EP zajedno određuju države članice i sam EP, ili da parlament i članice imaju ravnopravnu ulogu u donošenju zakonodavnih odluka. Takođe polovina ne zna da poslanike u EP biraju direktno građani.

Izbori će biti održani od 4. do 7. juna. [Geti Imidžis]

Još manje ispitanika, međutim, shvata da nemaju sve zemlje EU isti broj poslanika.

Informacije objavljene na gore pomenutim internet sajtovima, uključujući na desetine video klipova na Jutjubu, imaju za cilj da pomognu evropskim biračima da popune eventualne "rupe" u znanju o institucijama EU, posebno EP i da im posluže kao mesto okupljanja za diskusiju o raznim pitanjima.

Zemlje sa najvećom verovatnoćom izlaznosti birača na izbore su one u kojima je glasanje obavezno. Belgija i Luksemburg, u kojima građani moraju da izađu na glasanje, na vrhu su liste sa 70 odsto, odnosno 62 odsto.

Dve zemlje u Jugoistočnoj Evropi - Grčka (62 odsto) i Kipar (52 odsto) - takođe su pokazale relativno visok nivo interesovanja. Istovremeno, tek 48 odsto ispitanika iz te dve zemlje izjavilo je u anketi Evrobarometra da će definitivno izaći na birališta u junu. I dok bi to premašilo očekivani prosek u EU, takva izlaznost bila bi niža od one zabeležene 2004. na izborima za Evropski parlament u Grčkoj (63 odsto) i na Kipru (71 odsto).

Kipar je ušao u EU pre pet godina i građani grčkog dela podeljenog ostrva itekako su svesni prednosti koju im pruža članstvo u cilju reunifikacije. Oni će u sledećem sazivu EP imati šest predstavnika.

Grčka će, međutim, morati da izabere svoja 22 nova poslanika u EP, u odnosu na sadašnjih 24, na svojim sedmim izborima od ulaska u Uniju 1981.

Drugde u regionu rezultati su bili "pomešaniji". I dok je Evrobarometar utvrdio da je ukupna zainteresovanost za izbore za EP visoka i u Rumuniji (56 odsto) i Bugarskoj (48 odsto), neizvesno je da li će to interesovanje biti pretočeno u de fakto izlaznost.

Više od 60 odsto Grka glasalo je na izborima za EP 2004. [Geti Imidžis]

Kada su te dve zemlje održale dodatne izbore radi izbora poslanika u EP posle pristupanja 2007, izlaznost je bila žalosno niska. Sa 29 odsto u obe zemlje, bilo je to daleko ispod EU proseka od 45,5 odsto na prethodnim redovnim izborima 2004.

Najnovija anketa pokazuje neznatan porast, pošto 31 odsto Bugara i 34 odsto Rumuna kažu da planiraju da glasaju u junu.

Obe zemlje, kao i Grčka, imaće manji broj poslanika u EP. U sledećem sazivu biće 33 rumunska poslanika, dok ih je danas 35. Bugarska će imati 17 mesta u Parlamentu posle junskih izbora, jedno manje nego danas.

Građani u regionu, kao i u Uniji kao celini, davali su relativno konzistentne odgovore o tome šta ih najviše brine. Prema nalazima ankete, Grke najviše muči nezaposlenost (83 odsto) i ekonomski rast (77 odsto)

U Bugarskoj i Rumuniji, najvažnija tema je ekonomija (65 odsto u obe zemlje). Bugare, međutim, brine i kriminal (56 odsto), baš kao i ispitanike sa Kipra (55 odsto).

Ti rezultati generalno su u skladu sa nalazima u EU kao celini, gde su dve najznačajnije teme nezaposlenost (57 odsto) i ekonomski rast (52 odsto).

Dve trećine ispitanika u Grčkoj i na Kipru i 58 odsto Rumuna rekli su da žele da EP igra značajniju ulogu nego danas. Sa tim gledištem složilo se samo 42 odsto bugarskih ispitanika.

Sedamdeset i osam procenata građana u Grčkoj, 72 odsto na Kipru, 61 odsto u Bugarskoj i samo 39 odsto u Rumuniji složilo se sa konstatacijom da bi bili bolje zaštićeni u situaciji trenutne ekonomske krize ako bi njihova zemlja donela mere i primenila ih u koordinaciji sa drugim zemljama EU.

Sedmi izbori za Evropski parlament od 1979. biće održani od 4. do 7. juna i rezultiraće sazivom od 736 poslanika, 49 manje nego danas.

Bugarska, Grčka i Rumunija spadaju u većinu zemalja EU u kojima će birači glasati 7. juna, dok će se na Kipru glasati 6. juna.

Nastavak na Southeast European Times...