Izvor: Večernje novosti, 23.Maj.2016, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anin otac moli za - radno mesto
Kada je desetogodišnjoj devojčici Ani Ilić, pre 11 leta, na Dečjoj neurologiji u Beogradu ustanovljeno da boluje od Fridrajhove ataksije, počela je borba čitave njene porodice iz Vladičinog Hana s bolešću NIŠ - Kada je desetogodišnjoj devojčici Ani Ilić, pre 11 leta, na Dečjoj neurologiji u Beogradu ustanovljeno da boluje od Fridrajhove ataksije, počela je borba čitave njene porodice iz Vladičinog Hana s bolešću. Svesni da nema leka, učinili su, i još čine >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sve da dobije što kvalitetniju negu i adekvatne banjske tretmane. Danas je Ana student Filozofskog fakulteta u Nišu, piše pesme i deo novca za terapiju obezbeđuje prodajom knjiga, ali njenim roditeljima Ljiljani i Goranu svakog meseca obezbeđivanje novca za stan i ostale troškove predstavlja sve teže rešiv problem. Prvi put, za "Novosti", otac ove devojke Goran Ilić govori o jednoj nadljudskoj borbi za svaki dan života bolesnog deteta i činjenici da 20 godina pokušava da nađe posao kako bi uspeo da izdržava porodicu. - Kada saznate tako strašnu vest, ništa više nije bitno, i nijedan problem nije tako veliki. Počinje borba sa opakom bolešću i, nažalost, brzo shvatite da se te bitke dobijaju samo novcem - kaže Goran Ilić. koji je, do 2010, radio u hanskoj Fabrici omotnog papira (FOPA), a sada već propalo preduzeće i njemu duguje stotine hiljada zaostalih plata, baš kao i "Delišes" Ljiljani. Više, kaže, ne može ni da se seti na koliko je vrata zakucao, sa samo jednom molbom - da radi i zaradi. Da njegova porodica, sa svojom mukom, nikome drugom ne bude na teretu. S obzirom na to da je Ana, uprkos svemu, u Vladičinom Hanu postizala vanserijske rezultate kao osnovac i srednjoškolac, i potom upisala fakultet u Nišu, porodica je odlučila da je podrži - preselili su se i počeli da žive kao podstanari.SIN ILIĆI imaju i sina Nikolu (23), koji živi sa njima u Nišu, i - takođe bezuspešno - pokušava da nađe bilo kakav posao. - Ne kajemo se, jer joj je indeks pun desetki, ali je sve teže, jer posla nema. Kada bih bar ja počeo da radim, bilo gde, u Vranju, Nišu, Vladičinom Hanu... Mi smo skromna porodica, svesna koliko ima bolesne dece u ovoj zemlji, znamo i koliko je siromašnih, i nezaposlenih, ali se nadamo - zaključuje Goran Ilić. SAMO NADA OSIM Fridrajhove ataksije, Ana ima i dijabetes, kardiomiopatiju, mišićnu slabost, skeletne deformitete... Zahvaljući roditeljima, iako u invalidskim kolicima, redovno prati predavanja, izlazi iz kuće i vodi uslovno rečeno normalan život. Svesni gorke činjenice da pacijenti sa istim oboljenjem dožive najviše 35-40 godina, Ljiljana i Goran ne odustaju, polažući mnogo nade u testiranja novih lekova koji bi ovu bolest mogli barem da zaustave.
Nastavak na Večernje novosti...
