Izvor: Kurir, 17.Jun.2013, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anemiju ne lečite sami
Malokrvnost je pokazatelj bezazlenih, ali i veoma ozbiljnih oboljenja digestivnog trakta, bubrega i mokraćnih puteva
Gubitak apetita, poremećaj sna, otežano pamćenje, osećaj hladnoće ekstremiteta, zamor, malaksalost, bezvoljnost, pospanost, vrtoglavica, lupanje srca i gubitak seksualnog nagona jesu simptomi koje obično pripisujete brzom tempu života i svakodnevnom stresu kojem ste izloženi. Međutim, ako su vam, pored toga, koža i sluzokoža blede, nokti krti, a rubovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << usana ispucali, najverovatnije pripadate grupi anemičnih osoba!
Hematolog Zorica Cvetković, šef odeljenja kliničke hematologije KBC Zemun, kaže za Dr Kurir da je to kliničko stanje nastalo usled smanjenja količine hemoglobina.
- To je crveni, gvožđem obogaćeni metaloprotein koji daje boju eritrocitima, crvenim krvnim zrncima, i služi za prenos kiseonika do svih organa. Normalna koncentracija hemoglobina u organizmu zavisi od starosne dobi, pola i fiziološkog stanja organizma, a utiču još i pušenje i nadmorska visina na kojoj boravimo - navodi Cvetkovićeva i naglašava da je kod dece uzrasta do 12 godina vrednost hemoglobina niža nego kod odraslih osoba, a da je kod muškaraca nivo viši nego kod žena.
Kako doktorka objašnjava, anemija je globalni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 47 odsto predškolske dece i 30 odsto žena u generativnom periodu ima određeni stepen anemije.
- Postoji više vrsta anemije koje mogu nastati usled neadekvatne ishrane, gubitka krvi, smanjene proizvodnje eritrocita ili njihove pojačane razgradnje. Najčešći tip je sideropenijska anemija, koju uzrokuje nedostatak gvožđa, a razlog nastanka je povećana potreba organizma u periodu rasta i razvoja, a prema izveštaju Unicefa, svako treće dete u Srbiji uzrasta do pet godina je malokrvno. Tu su i trudnice, kao i žene koje su u generativnom periodu, koje gube krv najčešće zbog obilnih, učestalih ili produženih menstrualnih krvarenja - objašnjava hematolog Cvetković i naglašava da malokrvnost kod oba pola može da se javi u slučaju brojnih dobroćudnih i zloćudnih oboljenja digestivnog trakta, bubrega i mokraćnih puteva koja su praćena krvarenjem. U tom slučaju lekar pacijenta upućuje na test stolice i analizu urina, dok je kod žena neophodan i ginekološki pregled.
- Najjednostavniji način da se utvrdi vrsta anemije je podela prema veličini eritrocita. U mikrocitne anemije ubrajaju se anemija usled nedostatka gvožđa, sideropenijska anemija, ali i talasemija, nasledna anemija karakteristična za mediteran. Normocitne anemije najčešće se javljaju u okviru hroničnih nezaraznih bolesti kod oboljenja bubrega i endokrinih organa, u okviru hroničnih infekcija ili malignih bolesti. Međutim, to su i pokazatelji akutnog gubitka krvi, koji su uobičajeni kod aplastične i hemolizne anemije koje se javljaju usled pojačane razgradnje eritrocita. Makrocitne anemije najčešće su uzrokovane nedostatkom vitamina B12 i folata, koji su neophodni za sintezu proteinskog dela hemoglobina, mada se mogu javiti i u slučaju trovanja nekim lekovima, kao i u posebnoj grupi hematoloških oboljenja - objašnjava na kraju dr Cvetković, koja savetuje da se nikako ne lečite sami, već da se obavezno obratite lekaru-specijalisti.
Raznovrsna ishrana protiv nedostatka gvožđa!
Prema rečima dr Zorice Cvetković anemija je jedan od pokazatelja razvijenosti društva.
- Neadekvatna ishrana jeste jedan od uzroka nedostatka gvožđa. Ono se, i pored toga što ga ima malo kod majčinog mleka, veoma dobro apsorbuje, pa se kod odojčadi anemija retko javlja. Najbolji prirodni izvor gvožđa je meso, a vitamin C, fruktoza i neke aminokiseline povećavaju raspoloživost gvožđa u ishrani - navodi ona i dodaje da treba uvesti što raznovrsniju hranu u jelovnik.
