Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Jul.2015, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andželina Žoli snima Katarinu Veliku
Andželina Žoli otkupila je prava na ekranizaciju bestselera o ruskoj carici Katarini Velikoj i njenom skandaloznom ljubavnom životu.
Reč je o romanu „Katarina Velika i Potemkin: Carska ljubavna afera“ iz 2000. britanskog novinara, istoričara i nagrađivanog autora popularnih istorijskih knjiga Sajmona Sibega Montefjorea, koji se fokusira na Katarinin „morganatski brak“ s vojskovođom i državnikom Grigorijem Potemkinom.
Montefjore je izjavio da je oduševljen >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << što se baš Andželina zainteresovala za njegov prvenac zasnovan na 5.000 do tada neobjavljenih ljubavnih pisama između carice i Potemkina.
- Katarina je vrhunska feministička ikona i mislim da će biti veoma sigurna u Andželininim rukama - izjavio je autor.
Žolijeva je i pre desetak godina trebalo da igra Katarinu, ali je taj projekat propao. Neizvesnu sudbinu ima i film o Kleopatri u kojem je takođe želela da zablista kao egipatska kraljica. Ona će Montefjoreovu adaptaciju sigurno nadgledati kao producent, možda i kao reditelj a, premda nije tajna da razmišlja da napusti glumu, verovatno neće odoleti iskušenju da se uvuče u korset jedne ovako veličanstvene žene.
U tom slučaju, ona bi krenula stopama Marlene Ditrih, Beti Dejvis, Džulije Ormond, Katrin Denev, Žane Moro i Ketrin Zite-Džouns, koje su pre nje tumačile imperatorku.
Pruska kneginja Sofija fon Anhalt-Cerbst popela se na ruski presto kao Katarina II Aleksejevna 1762, nakon puča u kojem je njen suprug Petar III ubijen (Potemkin je bio jedan od zaverenika).
Carica čija se 27-godišnja vladavina smatra zlatnim dobom ruske istorije bila je seksualno liberalna žena s brojnim ljubavnicima. Njeni neprijatelji krivili su je za učešće u puču i optuživali da je nimfomanka. Katarina je gajila simpatije prema Potemkinu, s kojim se tajno viđala u Zimskom dvorcu u Sankt Peterburgu.
- Oni su bili jedan od najuspešnijih političkih parova u istoriji - smatra Montefjore, dodajući da je Potemkin ipak bio „pomalo divaljak“ i da je vladao „kao sultan“.
