Izvor: Blic, 28.Okt.2011, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrićev trag ispod Ozrena
Ako bismo se, naravno bez zle namere, našalili, mogli bismo reći da je Ivo Andrić boraveći u „Moravici“ znao da je taj sokobanjski hotel u vlasništvu Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici, možda bi, umesto drugih dela, u njemu skicirao i pisao „Prokletu avliju“.
Znajući ili ne znajući, tek „umetnik koji je u sebi uspeo da spoji pisca i diplomatu... spojio je i umetnost i ustanove za izvršenje krivičnih sankcija", rekao je juče na otvaranju Spomen-kompleksa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Ivo Andrić: apartman 144" u hotelu „Moravica" Milan Obradović, direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, kojoj su opština Sokobanja, Muzej grada Beograda i Ministarstvo kulture pomogli da ostvari projekat.
Osim apartmana u kome je boravio Andrić, kompleks uključuje i osveženu Andrićevu bistu ispred hotela i zastavu sa Andrićevim likom.
U okviru apartmana nalaze se autentični predmeti iz vremena kada je Andrić tu boravio, a iz muzejskih arhiva doneti su neki predmeti iz piščeve zaostavštine, poput njegovih čuvenih naočara i nožića za otvaranje pošte, penkala, stranica rukopisa Andrićeve doktorske disertacije, stranice matične knjige rođenih župskog ureda Travnik iz 1892...
U dnevnom boravku je i autentična garnitura za sedenje, a na zidovima fotografije koje svedoče o Andrićevom boravku u Sokobanji: na jednoj od njih je u šetnji ispred hotela, zatim u društvu Vase Čubrilovića i Meše Selimovića, kao i svog biografa Ljube Jandrića.
Koncept
Koncepciju spomen-apartmana 144 uradila je Tatjana Korićanac, savetnica Muzeja grada Beograda, inače i koautor knjige sa novinarkom Ljiljanom N. Nikolić „O pričanju i onima koji pričaju - Ivo Andrić u Sokobanji" - svedočanstvima o boravcima nobelovca u Sokobanji gde je on prvi put došao ratne 1942, o čemu svedoči i daktilo-verzija kopije njegovog dnevnika iz tog perioda izložena u apartmanu.
Ambijent upotpunjuju pisaća mašina, radio-aparat i TV prijemnik iz tog doba, tacna sa džezvom za kafu, koja kao da još čeka povratak pisca iz šetnji po banji, gde je dolazio da leči vid na Ozrenu. Ni sam Andrić nije bio siguran šta ga je toliko privlačilo ovom mestu. Ostao je jedan zapis: „Ja ne znam čega stvarno ima ovde, ali znam da posle 15-20 dana boravka u Sokobanji radim cele godine u Beogradu kao preporođen."
No, neki razlog je postojao čim je pisac svake godine pisao depešu tadašnjem upravniku hotela „Moravica" Vasi Dučiću, tražeći da mu obezbedi isti apartman: „Molim vas, druže Vaso, rezervišite mi onu sobu gde sam prošle godine boravio, a gde sam se lepo odmorio i vrlo dobro i dosta radio. To je ona soba koja ima terasu prema Sokobanji i pogled prema kanjonu reke Moravice." I zaista, pogled s te Andrićeve terase čak i u ove tmurne jesenje dane jedinstven je. Očito je osetio to veliki književnik. Zato se vraćao Sokobanji.
Pominjaće Andrić ovo mesto i u svojim znamenitim „Znakovima pored puta": „Na vrhovima Ozrena iznad Sokobanje raste i cveta božur, njegovi cvetovi liče zaista na krupne rane i imaju tešku tamnocrvenu boju."
Bilo kako bilo, naš nobelovac je u Sokobanji i u ovom hotelu provodio dosta vremena početkom 70-ih godina prošlog veka (tačnije od 1971. do 1974. godine), a prema nekim tragovima on je u apartmanu 144 napisao roman „Gospođica", pripovetke „Jelena, žena koje nema" i „Zmija". A tokom svog prvog boravka u Sokobanji ratne 1942. on je u ovom banjskom mestu započeo i svoje najpoznatije delo „Na Drini ćuprija".
Njegov prvi susret ostaće zapisan na stranici dnevnika od 10. 7. 1942, gde beleži „susret između patrijarhalnog života i civilizacije u Sokobanji": „U toplom kupatilu sve je dobro i primamljivo. Jedna stara žena, bosonoga i čupava, pušta me bez lekarskog mišljenja i bez da se okupam, naravno, za bakšiš. U kabini koja je uređena za vreme prosperiteta pre desetak godina lepa kada od zelenkastog mramora..."
Beleži i napis izvezen neveštom rukom neke sokobanjske devojke na peškiru koji mu daje ona starica („opet za bakšiš") ..."koj se tare dinar da, samo svekar badava, svekar se je istrošio dok je mene isprosio!"
I kada ga je njegov kolega tih ratnih godina Marko Ristić zvao iz Vrnjačke Banje da dođe kod njega - odbio ga je uz reči da "odavde ne želi nigde da ide”.
I još je zapisao: „Sokobanja je bila i ostala za mene predeo u koji sam često dolazio i nalazio mira i osveženja, nailazio na dobar prijem kod ljudi raznih zvanja i zanimanja, od seljaka do ugostitelja i lekara i umetnika. Dani provedeni u ovim krajevima spadaju u lepša i bolja sećanja iz mog života!"
Gde je sve stvarao Ivo Andrić
"U ovoj kući živeo je od juna 1941. do novembra 1958. Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
Ovde je napisao romane 'Na Drini ćuprija’, 'Travnička hronika’ i 'Gospođica’”, stoji na zidu zgrade u Prizrenskoj 7, u Beogradu. Na prvom spratu Andrić je živeo kod prijatelja, a danas je u tom stanu advokatska kancelarija. Od tada do danas u ovoj zgradi promenilo se sve, pa i stanari, osim Zone Kalember (80), koja i dalje živi u ovoj zgradi.
- Sećam ga se. Imala sam 20 godina kada sam se udala i doselila u zgradu 50-ih godina. Javljao se svim komšijama u prolazu, pa i meni, ali nije zapodevao dublje razgovore. Bio je diskretan i suzdržan i svi smo ga poštovali - priča za "Blic” Zona Kalamber.
U stanu na prvom spratu živeo je advokat Milenković, koji je, tvrdi gospođa Kalember, bio u diplomatskoj službi gde je upoznao našeg nobelovca. Zona se seća da je stan na prvom spratu posećivala i Milica Babić, najveća ljubav Andrićeva, kasnije supruga, kojoj je posvetio i priču ”Jelena, žena koje nema”.
- Milica je bila mnogo lepa. Bila je to velika, romantična ljubav. Andrić je živeo kao sustanar kod advokata Milenkovića, a na velikoj terasi je sedeo i pisao - priča Zone.
I stan na Andrićevom vencu 8, u kom je sa suprugom Milicom živeo poslednjih 17 godina života, imao bi da ispriča mnoge priče, a svakako onu od 26. oktobra 1961. Tog jutra otpravnik poslova Ambasade Švedske zazvonio je na vrata Andrićevog stana na prvom spratu da saopšti: Nobelov komitet odlučio je da nagradu za književnost dodeli Ivi Andriću za roman "Na Drini ćuprija”.
M. P. - S. P.
Povezane vesti: U Sokobanji otvorena spomen-soba Ivi Andriću Dobitnici Nobelove nagrade za književnost od 1945.
