Izvor: Blic, 17.Okt.2011, 03:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrić i književni džedaji
Ni za života a ni sada, pola stoleća posle smrti, veliki pisac nije sa nagradama imao sreće. Na domaćem tlu Ivo Andrić (1892-1975) nije dobio ništa značajno, prva NIN-ova nagrada mu je izmakla jer „Prokleta avlija“ nije prepoznata kao roman. Posle smrti, uspostavljena je Andrićeva nagrada, ali već na početku dogodio se skandal, jer je žiri diskvalifikovao priču Danila Kiša, sramnom intrigom koja je izazvala neprijatnu polemiku širom ondašnje Jugoslavije, o čemu imamo dostojno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svedočanstvo u „Času anatomije“.
Ove godine tročlani žiri izjavio je da je mogao da dodeli nagradu da nije reč o jubilarnoj godini - pola stoleća od Nobelove nagrade našem piscu. Jubilej ih je potpuno obeutio. I još, ovi književni džedaji, čuvari vrhovnih vrednosti, tvrde da su kriterijumi „zadati vrednošću Andrićevog dela". Dakle, nema nagrade, nije se rodio novi Andrić. I još jedan neverovatan biser u ovoj apsurdnoj igri: jedan član žirija (a svi su ponaosob ozbiljni pisci) izjavljuje: „Ovo je opomena!" Ponašanje razrednog starešine ukazuje na sindrom osionosti i to me podseti na čuvenu Vibovu priču o Snežani, koja od patuljaka zahteva da svako ispiše karakteristiku, s posebnim osvrtom na mali rast!
No pošto se podvlači potreba „ulančavanja u cikluse ili zbirke", žiri je smetnuo s uma da je nagrada mogla da se dodeli i samo jednoj priči, što se nekoliko puta dogodilo. Sveukupno, od ma kakve kontroverzne odluke, samo je jedna gora - ne dodeliti nagradu. Zamislite da se neka od uglednih francuskih nagrada, Renodo, Feminis, Gonkur ili Nagrada Francuske akademije ne dodeli, kakav bi to bio cirkus u književnoj javnosti. Ovaj žiri pominje visoko postavljenu lestvicu. Ali, na Olimpijadi medalja ne pripada onom ko obori rekord, već onom ko stigne prvi! Možda ovo sluti ukidanje nagrade, jer je veliko pitanje da li će se pojaviti neki novi Andrić koji će zadovoljiti književne džedaje.
