Izvor: Politika, 16.Jul.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Andrić i Hangtington
Postoje teorije koje politički događaji kao da zaobilaze. A postoje i one kojima ovi događaji idu u susret. Jedna od takvih je i politička teorija Samjuela Hangtingtona o sukobu civilizacija. Svetska zbivanja, ali i onaiz našeg neposrednog okruženja, kao da je stalno aktuelizuju i stavljaju na probu. A ovoj temi značajan deo svog književnog opusa posvećuje i Ivo Andrić dajući joj univerzalni smisao i aktuelni značaj.
Pišući o sukobu civilizacija, Hangtington iznosi tezu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u savremenom svetu najopasniji sukobi neće biti između društvenih klasa, bogatih i siromašnih ili drugih ekonomski određenih grupa, nego između ljudi sa različitim kulturnim identitetima. Nove sukobe, tvrdi ovaj autor, stvaraće religijske i civilizacijske podele. On smatra i da rat među religijskim zajednicama na Balkanu „može povremeno da se stiša ili zaustavi, ali niko neće odneti pobedu i nijedna pobeda ne znači kraj“.
Pripovedajući o sukobu civilizacija koji je na području Bosne trajao vekovima, Ivo Andrić piše da se ta borba, pod vidom vera, vodila „za zemlju, vlast i svoje sopstveno shvatanje života“. On pruža potresnu sliku viševekovnog sukoba civilizacija, ali se iz tog sukoba rađa ideja koja hoće da premosti sukobe, da otvori put za komunikaciju, saradnju, razmenu vrednosti. Rađa se ideja mosta koja je u stvari deo jedne fascinantne stvaralačke imaginacije. U svojim razmatranjima on polazi od humanističkog poimanja čoveka i njegovih najdubljih težnji. Mostovi prema drugoj obali su mostovi prema još neostvarenim ljudskim mogućnostima. Sve naše težnje, svi naši napori mogu se ostvariti tek u susretu sa drugom obalom, piše Andrić.
Zanimljivo je podsetiti da se Hangtington u završnici svojih razmatranja približava Andrićevom gledištu kada prihvata misao Lestera Pirsona, nosioca Nobelove nagrade za mir, da civilizacije, uprkos razlikama, moraju da nauče da žive jedna pored druge u mirnoj razmeni, da uče jedna od druge i da se tako međusobno obogaćuju. Alternativa tome je „nerazumevanje, napetost, sukob i katastrofa“.
Možda nikada pre lucidna Andrićeva poruka nije bila tako aktuelna i dragocena kao u današnje vreme. Andrićevi mostovi promovišu vrednosti tolerancije i sporazumevanja. Oni otkrivaju prostore duhovne radoznalosti i upućuju nas da pronađemo nova imena za saradnju među ljudima, religijama i civilizacijama.
Univerzitetski profesor
Branko Prnjat
objavljeno: 16.07.2013.
