Izvor: Večernje novosti, 04.Jun.2019, 21:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Anđelka Prpić: Šta me snađe?

Pokušali smo da saznamo šta je „snašlo“ Anđelku u životu i dosadašnjoj karijeri, što je uslovilo da bude jedno od najomiljenijih lica iz javnog života ove zemlje, ali i svoja i autentična osoba, i ista takva glumica Anđelka Prpić je neko koga nema potrebe posebno predstavljati, ali čiju reč treba čuti, jer vedrina, optimizam i duhovitost kojima boji svoj život, rad, i gotovo svaki intervju, i koje svojoj publici bezrezervno daruje, kako na sceni, tako i putem >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ekrana, jesu nešto što donosi osmeh, koji nam je često, posebno u današnjem vremenu, neophodan. Taj osmeh će, svakako, obojiti i „Kombank dvoranu“, u kojoj ova svestrana glumica nastupa petog juna, sa svojom, sada već čuvenom monodramom „Šta me snađe“. U ovoj priči, pokušali smo da saznamo šta je „snašlo“ Anđelku u životu i dosadašnjoj karijeri, što je uslovilo da bude jedno od najomiljenijih lica iz javnog života ove zemlje, ali i svoja i autentična osoba, i ista takva glumica, pred kojom je, sigurno, mnogo toga što će nam tek predstaviti. * Kako biste opisali monodramu svog života?- Počinje scenom kako kasnim na sopstveno rođenje, jer nisam imala šta da obučem, te sam se otud rodila gola. I kroz ceo život me prati to prokletstvo žene koja kasni, jer nema šta da obuče. * U predstavi „Šta me snađe“ igrate devet uloga. Koliko ih igrate u životu i koja je najvažnija, ali i najzahtevnija?- Sve je važno. Takva sam i u poslu i privatno. Važno mi je i kakav sam prijatelj i kakav kolega i naravno, ono najvažnije, kakva sam majka. Ništa manje nije bitno ni kakva sam ćerka, odnosno supruga. Ali, ne mogu biti dobra u jednom ako nisam posvećena i drugom. I sve zahteva posvećivanje i trud. * Šta vas je u svetu glume, do sada, snašlo što ste priželjkivali, a šta je, možda, donelo određena razočarenja i kako su uticala na vas?- Razočarenja jačaju. Posle izvesnog vremena sam na njima zahvalna. Podsećaju da uvek postoji i drugi put. Ostvareni snovi, opet, bude nadu da i dalje treba želeti. Moj zaključak je da se rad uvek isplati i kad ide dobro i kad zapne. * Kada se osvrnete na svoj dosadašnji profesionalni put, šta vam govori unutrašnji osećaj?- Unutrašnji osećaj mi govori da ga treba češće slušati i imati poverenja u sopstveni želudac. * Čemu težite kada je gluma u pitanju, u budućnosti, i da li je potrebno, posle određenog perioda sazrevanja i različitih iskustava, predstaviti se i u drugačijem svetlu od onog u kome vas je publika zavolela?- Često izgleda da nam se putevi sami otvaraju i da nas prilike iznenađuju. Ja mislim, iz iskustva, da, ipak, sami šaljemo poruke univerzumu i kada smo, zaista, spremni, one stižu. U svemu težim kvalitetu, žanr je, kao odrednica, manje bitan. Fotografije: V. Danilov* Ogromna popularnost koju ste stekli, zna se, može da bude opasan teren. U koje prostore vašeg života ona nema pristup?- Popularnost je propratna stavka određenih aspekata glumačkog poziva. Nema tu neke mudrosti, niti je to stvar kojom se treba baviti. Često, kako dođe tako i prođe. Ima lepih benefita, recimo, pune sale širom regiona i dijaspore kada nastupam sa monodramom “Šta me snađe”. * Vaš osmeh, vedrina i optimizam su gotovo zarazni, ali niste od onih koji „glume sreću“. Šta vas, suštinski, čini toliko radosnom osobom? - Odabir ljudi koji čine moj život. Porodica, muž, prijatelji. Odabir profesije koja me ispunjava u svakom svom segmentu. Pročitajte još - Anđelka Prpić: Uzbuđena kao dete pred ekskurziju * Kakav je svet u kome živite i jeste li srećni i zadovoljni u njemu, a onda i samom sobom, ostvarenim i postignutim? - Radim na sebi. Kopam po sebi i trudim se da budem autentična, odnosno istinita, onoliko koliko određena situacija dozvoljava. Svet kreiramo sami. Uvek možemo da obraćamo pažnju isključivo na ono ružno u njemu, ali to nije moj stil. * Navikli smo na uvek nasmejanu i duhovitu Anđelku. Kakva je ona kada, sve i da hoće, ne može tako brzo da odboluje neke tuge i teške trenutke u životu?- Tužna, nervozna, napeta. Nije uvek nasmejana. Ali, duhovitost dosta toga rešava. A ona se vežba. Najlakše i najbrže kroz druženje sa duhovitim ljudima.* Ekstrovertna ste, brza, otvorena, srdačna i iskrena osoba. Kakvu Anđelku još nismo upoznali, kakve dubine krije takva energija, koja osvaja na prvu? Da li, možda, veoma emotivnu osobu koja se, ponekad, prepusti seti?- Jesam emotivna, i setna, i uplakana, i mrzovoljna... Ali “rezervni motori” su uvek u pripravnosti. Kada ni oni ne rade, uskače “agregat”. Jer, život ide dalje. * Da li je nekada humor odbrana, i jesmo li danas, u ovom besmislenom vremenu, u ovoj zemlji, zaista, postali karikature i inspiracija za crni humor?- Nisam pristalica teze "sve je loše, nikada nije bilo ovako strašno, današnje vreme …". Ima u današnjem vremenu ljudi koji cene prave vrednosti, ima i poštenog sveta, ima i umetnosti. Treba ih pronaći i ići uz njih. * Šta je potrebno da promenite i korigujete i kao ličnost i kao glumica, a šta ste najviše naučili iz svojih grešaka?- Definitivno brzopletost i nestrpljivost. To me često dovede u mat položaj, a onda mi kućno vaspitanje ne dozvoljava da druge ostavljam na cedilu i ne održim reč. * Šta vas uvek vodi napred, na šta se oslanjate, u šta verujete?- U poštenje. U dobro. U upornost. U marljivost. U neodustajanje. Motivacija često čuči i u malim stvarima. * Kao majci, vaš najveći uspeh je, za sada, šta?- Svaka majka je, na prvom mestu, subjektivna. I čini mi se da nam neko, odmah nakon porođaja, uz bebu, da u amanet i rečenicu: "Nije što je moj...", kojom nas zakune da je širimo dalje, dok god ima sunca i meseca.* Gde je beg, mir, utočište od svega i od svih?- Porodica. Porodica na putovanju. Prijatelji. Garderoba. Dobro vino. Dobra hrana. * Koju anegodotu rado prepričavate u poslednje vreme?- U Madridu, gde sam bila ovog proleća, prilazi mi žena i na engleskom pita: “Sorry, are you Anđelka Prpić?”, na šta ja odgovaram: “Yes, I am”. Ona će: “Can we make a photo with you?”, a ja ću njoj: “But, why?”, pitajući se otkud to da me ljudi iz Španije poznaju i žele moju fotografiju. Ona je na engleskom objasnila da vole moj rad, da me redovno gledaju i uživaju. A onda je, iz čista mira, njena ćerka na čistom srpskom rekla: “Mama bre, šta ti je, što pričaš na engleskom!?”. Dakle, ispostavilo se da je moja inostrana karijera, ipak, veoma daleko, ali smo se nas dve, iz Beograda, lepo ispričale na engleskom. * Šta je, na profesionalnom planu, izvesno u budućnosti?- Serija! Film i serija! Predstava! Sitkom! Psihološki triler! Domaći pisac! Ali, pu pu pu…

Nastavak na Večernje novosti...