Izvor: Blic, 22.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anatomija mrzovolje
Anatomija mrzovolje
Stvari se obično odvijaju na sledeći način: uradili ste nešto glupo, sebično ili bezosećajno. Ona je besna. Izbija svađa. A vi samo pogoršavate stvari time što pokušavate da se odbranite. Žučna rasprava se stišava tek kad njoj dopre do mozga da ste joj se izvinili. Ona prihvata izvinjenje i kad taman pomislite da ste se izvukli, neko izvlači iz naftalina neki strašan gaf od pre ko zna koliko godina i sve kreće iznova. Svaki najsitniji detalj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izlazi na videlo i vi jedno drugo vatreno podsećate na stare grehe u trenutku kada se napetost već stišala.
U čemu se krije razlog mrzovolje. Otkud toliko lošeg raspoloženja u međuljudskim odnosima? Obično nije reč o pokušaju da se veza rasturi. Niti u tome što neko uživa u svađi. Uzrok je banalan: limbički i autonomni nervni sistem čoveka funkcionišu različitom brzinom.
Taj fenomen je objasnio psiholog i filozof Vilijem Džejms, čovek koji je još u 19. veku shvatio izvesne tajne našeg ponašanja, zbog čega danas mnogi univerziteti nose njegovo ime. Džejms je, navodi septembarski broj časopisa 'Muško zdravlje' iz koga prenosimo ovaj tekst, proučavao kako mozak određuje koju vrstu emocija osećamo. Nešto se desi i vaš mozak zna kako na to treba emocionalno da odgovori - ubrzanim pulsom, ubrzanim disanjem, naježenom kožom, erekcijom... Na te reakcije čovek ne može da utiče svojom voljom. Zato se zovu nevoljne ili automatske, a nalaze se pod kontrolom autonomnog (ili vegetativnog) nervnog sistema.
Džejmsu je, međutim, pala na pamet suluda ideja koja čitavu stvar okreće naglavce. On je smatrao da automatski odgovor čovekovog tela, a ne njegov mozak, određuje emocije. Naš mozak procenjuje situaciju tako brzo da nemamo vremena da svesno odlučimo kako da se osećamo. Umesto toga, mozak skenira telo da bi video kako ono reaguje na spoljnu draž. Prema tome, svesne emocije ne utiču na naše autonomne telesne reakcije, već te autonomne reakcije utiču na svesne emocije koje osećamo.
Zvuči neobično i naopako, a tako je zvučalo i Džejmsovim savremenicima. Njegova teorija je bila u zapećku decenijama. Danas, međutim, naučnici otkrivaju da su njegove ideje u mnogo čemu bile ispravne. Vegetativni nervni sistem možda ne može da odredi precizno koju emociju osećamo, ali svakako utiče na intenzitet tih emocija.
To potvrđuju i brojni eksperimenti. Ako naterate neku osobu da stalno iznova pravi izraz lica koji odražava snažnu emocionalnu reakciju, ona će početi da se oseća u skladu s tim izrazom. Na primer, depresivne osobe od kojih tražite da stalno ponavljaju širok, srećan osmeh ubrzo počinju da se osećaju mnogo bolje. Dakle, bravo za profesora Vilijema Džejmsa!
Na intenzitet emocija koje osećamo utiču automatske radnje koje se dešavaju u našem telu u tom trenutku. Ali, kakve to veze ima sa gnevom koji raste dok devojci prebacujete stare grehe? Ključ se krije u različitoj brzini kojom rade vaš mozak i ostali organi vašeg tela.
Prirodno, polne razlike samo pogoršavaju situaciju. Uzmimo kao primer seksualno uzbuđenje, koje se takođe nalazi pod kontrolom autonomnog nervnog sistema: muškarci se u proseku brže uzbuđuju od žena, dok kod žena uzbuđenje duže traje, čime se objašnjava njena potreba da joj posle polnog čina šapućete nežnosti dok biste vi radije nešto pojeli. I, mada to zasad nije dovoljno proučeno, izgleda da se i u neseksualnim okolnostima nervni sistem muškarca mnogo brže vraća u normalu nego nervni sistem žena. Brana za rušilački bes
Koračate ulicom, odjednom neko naleti na vas otpozadi. 'Kreten!', pomislićete besno. A onda ugledate crne naočare i beli štap. 'Pa, on je slep...' Vaše emocionalne procene, koje se nalaze pod kontrolom limbičkog sistema, menjaju se u sekundi, gotovo momentalno. Ali, automatski delovi vašeg tela se kreću kao teretni voz; dobijaju ubrzanje polako i treba im mnogo vremena da se zaustave. I mada su misli koje su dovele do tih promena došle i prošle, potrebno je neko vreme da adrenalin nestane iz vašeg krvotoka, da srce počne normalno da kuca.
Vaša mrzovolja je samo reakcija vašeg mozga na spoljašnje draži. Dakle, ako promenite spoljašnje draži, promenićete i raspoloženje. Evo sedam efikasnih mentalnih trikova. Kako vratiti osmeh na lice
1 Nasmešite se.
Razlog? Probajte da ostanete ljuti sa osmehom na usnama.
2 Pospremite sobu
Vizuelni haos izaziva kod čoveka nelagodnost i zato psiholozi savetuju da pokupite odeću sa patosa, sklonite šoljice od kafe sa stočića u dnevnoj sobi, prospete pepeljaru, namestite krevet... Vizuelna konfuzija može i da vam pomogne. Ako ne želite da vam se besposlene kolege zadržavaju u kancelariji, napravite haos na vašem radnom stolu.
3 Obucite plavu košulju
Plavo je boja koja prirodno deluje smirujuće (zbog čega psihijatri kažu svojim pacijentima da gledaju u nebo), dok narandžasta ima razdražujući efekat. Crvena i ljubičasta sugerušu moć. Obucite se u te boje kad idete na posao i ponašajte se kao krupna zverka. Ljudi će vas podsvesno slušati.
4 Prepustite se muzici
Svako drugačije reaguje na zvuk, ali kad čujete svoju omiljenu muziku - bilo da je u pitanju pop, haus ili klasika - osetićete se smireno, puni energije i dobrih vibracija.
5 Probajte kinesku hranu
Iznenadite svoje kvržice za ukus na taj način što ćete sipati par kapi soka od pomorandže u kafu ili pojesti tost s puterom od kikirikija. Ili pojedite nešto kontradiktorno, recimo piletinu u slatkastom sosu. I tekstura hrane ima pozitivan uticaj - probajte kokice ili orahe.
6 Pomirišite limun
Značaj lepih mirisa se često potcenjuje, a oni deluju blagotovorno, recimo miris svežeg voća, predstojeće oluje ili tek pokošene trave. Dobra cigareta vas može dovesti u iskušenje, ali duvan loše utiče na raspoloženje.
7 Pomazite ljubimca
Kontakt gole kože sa golom kožom ili krznom deluje kao prirodni stimulans za dobro raspoloženje. CDC/JS
