Izvor: Studnel.com, 23.Jun.2016, 17:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ana Ahmatova − nezaobilazni deo ruskih spomenara
Do svoje šesnaeste godine živela je u Carskom selu kod Peterburga. Njena majka je bila Ina Stogova, od koje je učila da oseća, da se prepušta svojim mislima i osećanjima. Međutim, Andrej Antonovič Gorenko, njen otac, nije razumeo talenat svoje ćerke i smatrao ga je porokom. Bio je strog i bezosećajan prema njenoj ljubavi prema pisanju. Zbog toga je Ana uzela svoj drugi deo prezimena, koji je nasledila od majke, i potpisivala se kao Ana Ahmatova. Porodica Gorenko >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << nije imala mnogo sreće. Devojčice su brzo umirale od tuberkulaze, od koje je i sama Ana bolovala u 16. i 20. godini. Prepirke koje su nastajale u kući naterale su roditelje da se razvedu.
Ana je u tome našla inspiraciju i počela da piše svoja dela na Krimu, na obali Crnog mora. Poznanici su njen lik upoređivali sa likom vile iz narodnih predanja. Njene pesme su govorile o gimnazijskim danima u Peterburgu i Kijevu, gde je nakon srednje škole upisala prava. Prva knjiga koju je napisala bila je Veče, a nakon dve godine napisala je još jednu, Brojanice. Ove dve knjige su joj donele slavu i simpatije. O njoj i njenom pisanju govorili su najistaknutiji ljudi toga doba. Njena dela našla su se pod udarom istaknutih žurnala i kritičara. Njeni stihovi postali su svakodnevnica, ulazili su u živote, spomenare i postali su deo mode.
Foto: www.bloggercomprofile.blogspot.rs
Za vreme studija upoznala je pesnika Nikolaja Gumiljovija, za koga se i udala. Na medeni mesec su otputovali u Pariz, ali je on ostavio svoju mladu i otišao u Afriku, gde je živeo raspusnim životom. Ona je ostala u Parizu, proputovala Italiju i stekla značajna poznanstva. Na svom putovanju upoznala je Amedea Modiljanija, slikara. Pridružila se i asistirala baletskoj trupi Ruski balet, koja je gostovala u Zapadnoj Evropi. Vratila se puna energije, znanja i inspirisana italijanskom arhitekturom. Zanimala se za istorijske književne nauke, proučavala Homera, grčku tragediju, Katula, Dantea i Šekspira.
O čemu god da je pisala, njena dela su uvek odavala utisak uverljivosti, ubedljivosti i plenila su pažnju čitaoca. Sovjetski Savez je smatrao njeno stvaralaštvo buržoaskim, pa joj je bilo zabranjeno da objavljuje svoju poeziju i tada se okreće prevođenju i esejistici. Njeno glavno delo bilo je Rekvijem, a pisala je o prolaznosti vremena, uspomenama i teškoćama sa kojima se svakodnevno susrećemo. Preminula je 1966. godine.
Izvori: blogger.com, prelepapoezija.com.
na danasnji danbiografijaana ahmatovaruska pesnikinjaakmeizam
