Izvor: Politika, 19.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci s Marsa, Evropljani s Venere
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, novembra – "Jenki odlazite kući... i povedite nas sa sobom." Ovu satiričnu opasku, koju na njihov račun izriču mnogi nevoljnici, Amerikanci primaju lakše nego ostale kritike koje im pristižu s raznih strana sveta. Jer u njoj je sadržana i samokritika kritičara – jeste da im smeta mešanje Amerikanaca u unutrašnje stvari, ali i priznaju da bi rado potražili sreću na tlu tih nepoželjnika.
Kad se zgrče u odbrambeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stav prema sve češćim i sve žešćim zamerkama iz inostranstva, ovdašnji stratezi potegnu njima omiljeno dozvoljeno oružje – probrane brojke, od koji se na neke pozvao i ovdašnji globalista Ferid Zakarija. A one ih predstavljaju kao najveći ljudski magnet na planeti jer tvrde da se ovamo hrli masovnije nego igde – da im se svakih 30 sekundi nastani jedan imigrant, da je čak 34 miliona (11 procenata) stanovnika SAD rođeno u nekoj drugoj zemlji.
Niz neslaganja
A nagrću, dodaju, zato što je ovde društvo "otvoreno za sve nacije, vere i rase", u kome lakše nalaze posao nego drugde (stopa nezaposlenosti ispod pet odsto) i gde učestvuju u pravljenju 29 odsto vrednosti globalnog bruto proizvoda. Uz njih pristižu i mladi "mozgovi" pošto se u SAD za visoko obrazovanje troši dvostruko veći procenat nacionalnog blaga nego u Evropi i Japanu, tako da ovdašnji univerziteti, istraživački centri i vrhunska tehnologija, pa ni holivudska "fabrika snova" nemaju premca...
Ali, u takvoj i drugoj nadmoći, pogotovu vojnoj, nalaze se neki od mnoštva razloga za nesporazume sa "ostatkom sveta". Jedina supersila prigrabila je, prebacuje joj se, sebi "pravo" – da međunarodno pravo odbacuje kao štetno po svoje interese a da istovremeno nameće svoj model drugima.
Neslaganja sa saveznicima prevazilaze, pri tom, spor povodom invazije Iraka. Došlo je, smatraju pojedini eksperti, do sukoba unutar jedne, zapadne, civilizacije u vrednosnom poretku oko pristupa ratu i miru, životu i smrti, društvenom uređenju, međunarodnim obavezama i sporazumevanjima, globalnom zagrevanju, veri i neveri.
Amerika je – dopire dovde prekor Evropljana – bliža Kini nego njima u nekim stvarima jer te dve države najviše zagađuju Zemljin omotač, izvršavaju smrtne kazne i ne haju mnogo za socijalnu zaštitu. Živalj supersile je, dodaju, takođe dalji od njih a bliži njemu "nepodobnom" Iranu po – religioznosti: ovdašnje statistike govore da 50 odsto Amerikanaca ide u bogomolje bar jednom nedeljno dok to praktikuje samo četiri procenta Britanaca, pet odsto Francuza...
Uz to, nastupila je i oštra diferencijacija u otadžbinskim emocijama: ankete su pokazale da se 71 odsto Amerikanaca ponosi tim statusom, dok potrebu da to ističe oseća samo 38 odsto Francuza i po 21 procenat Nemaca i Japanaca. I druge razlike poprimaju dramatične razmere, pa se ovdašnji diče većom radinošću, a tamošnji većom opuštenošću, a dok se Evropljanima odavde zamera da su "mlitavi kolektivisti", odande se uzvraća da ovde postoji "preterani individualizam" i da su "i međuljudski podvrgnuti diktatu tržišta".
Međusobno udaljavanje je ipak najizrazitije oko – upotrebe sile. Na pitanje da li je rat ponekad neophodan da bi se ostvarila pravda, 78 odsto Amerikanaca je reklo "da" a 64 odsto Evropljana "ne" – navodi Džon Glen iz nemačkog Maršalovog fonda.
Sve to produbljuje utisak da se unutar načelno istog sistema vrednosti ispostavljaju – dva sveta, koji inače nose epitete "stari" i "novi". Amerikanci su s Marsa a Evropljani s Venere – definicija je američkog globaliste Roberta Kejgana, koji je tim planetarnim razmeštajem hteo da istakne privrženost saveznika različitim božanstvima – rata i lepote.
Smena generacija
Jedan od razloga za produbljivanje jaza je i – smena generacija. Istraživači kažu da novi evropski naraštaji ne pamte zasluge Amerikanaca iz svetskih ratova, već ih identifikuju sa snimcima zlostavljanja zarobljenika u Abu Graibu, vestima o logoru Gvantanamo, tajnim zatvorima CIA.
Iako ovdašnje "sazvežđe" stvaralaca, od Bila Gejtsa do Stivena Spilberga, spaja i vrlo različite kulture, prepucavanja su povremeno nemilosrdna. Da još traje Hladni rat, verovali bismo da su kritike, kakve se sada upućuju Americi, plod sovjetske propagande – ironično je primetio novinar "Internešenel herald tribjuna", ukazujući na neke ideologizovane "žaoke".
Svako vreme ima neki svoj zgodan ili nezgodan "izam", podsećaju hroničari. Uz "amerikanizam", kojim je označeno "doba nove supersile", pluralistička stvarnost je razigrala "antiamerikanizam" da označi opoziciju dominantnoj snazi – dodaju analitičari. Kao što se posle "globalizma", negde olako poistovećivanim sa SAD, rasplamsao "antiglobalizam".
Cinici dodaju da je "antiamerikanizam" i jedna vrsta nezadovoljnog roditeljstva. Jer, SAD su stvorili pripadnici takoreći svih nacija, uvereni da mogu da načine bolji svet od onoga koji su razočarani napustili. Neki su se, bežeći iz vladavine boga rata, nadali da ih ovde čeka boginja ljubavi, da bi sada slušali kako je Venera tamo a Mars ovde.
--------------------------------------------------------------------------
Šest kategorija
Vašington, novembra – Tandem ovdašnjih univerzitetskih profesora, Piter Kacenstein sa Kornela i Robert Kiohan sa Prinstona, ovih dana je objavio esej sa razvrstavanjem "antiamerikanizma" u šest kategorija. Prva grupa je "liberalna" i Amerikancima zamera odstupanje od američkih ideala, što su ispoljili podrškom raznim diktaturama (što im pamte, na primer, Španci i Grci). Druga je "socijalna", sa ukazivanjem za pomanjkanje socijalne brige. U trećoj su "suverenisti–nacionalisti" koji u Americi vide najveću pretnju vrednostima po kojima su definisani. Četvrta grupa je "radikalna", s članovima koji u Zapadu a posebno u Americi vide "nepopravljivost koju se mora razoriti".
Ovoj četvorci dodaju još dva istorijski zasnovana "antiamerikanizma". Pripadnike prvih nazivaju "elitistima", koji odavno ovdašnjem društvu prebacuju za "nekulturni materijalizam", a druge "naslednicima" zato što im ogorčenje proističe iz grešaka Amerikanaca počinjenih prema njihovim zemljama u prošlosti.
--------------------------------------------------------------------------
Fenomen i reč
Vašington, novembra – Pojedini hroničari misle da je antiamerikanizam kao fenomen stariji od SAD jer je postojao i u odnosu doseljenika prema starosedeocima Amerike i u potonjem odnosu Londona prema borcima za njenu nezavisnost. Direktor Centra za globalna istraživanja međunarodnih poslova, Bari Rubin, smatra da je antiamerikanizam prvi put izražen 1789. u tekstu francuskog advokata Simona Lingea, a da je reč "antiamerikanizam" prvi put upotrebljena u francuskoj štampi 1867. prilikom kritike uvoza poljoprivrednih mašina.
[objavljeno: ]
