Izvor: Politika, 09.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci prave redove pred radnjama
Poskupljenje hrane nateralo je neke Amerikance da okopavaju leje, skladište džakove pirinča i da zamrzavaju tortilje, a najveća briga im je da „nahrane” automobil
Indijci su na nož dočekali nedavnu izjavu američkog predsednika Džordža Buša da je potražnja ojačane srednje klase u Indiji kriva za porast cena hrane u svetu.
Buš je u govoru održanom proteklog vikenda primetio da američki biznis može imati višestruku korist od ubrzanog razvoja pojedinih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemalja i dodao da je srednja klasa u zemljama kao što je Indija sve više zainteresovana za kvalitetnu ishranu.
– A kada je tražnja velika, to prouzrokuje rast cena – rekao je Buš.
Indijski „Tajms” je objavio karikaturu na kojoj debeli par američkih turista u Indiji posmatra kako izgladneli Indijac pretura po đubretu u potrazi za hranom. Karikaturu prati tekst: „Nije ni čudo što kod kuće, u SAD, vlada nestašica kad su ovi Indijci počeli previše da jedu ”.
Devinder Šarma, indijski analitičar tržišta hrane, izjavio je da je kriza nastala zbog toga što Amerikanci više ne proizvode hranu, već gorivo. „Kada bi Indijci počeli da jedu koliko i Amerikanci, svet bi morao da uzgaja hranu na Mesecu”, rekao je Šarma.
A da li prosečan Amerikanac jede danas koliko je jeo juče?
Odgovor se naslućuje i u rečniku koji se koristi u predsedničkoj kampanji: kao nikad do sada, u njemu se spominje benzin, čija cena skače na dnevnoj bazi, i „bakaluk”.
Od marta prošle godine, prema podacima Biroa za statistiku, cena jaja povećala se za 35 odsto, belog hleba za 16 odsto, dok za galon mleka (3,8 litara) treba platiti 23 odsto više. Ali Amerikance najviše pogađa to što je galon benzina ovih dana dostigao granicu od četiri dolara. Sve što se uštedi na mleku, koka-koli ili hamburgeru, pojede benzin.
Prosečan građanin ovde za hranu izdvaja 18 odsto od svoje zarade, a narednih meseci ovaj procenat mogao bi da se popne i do neslućenih 25 odsto. Jer, kako predviđa statistika, mnoge bazične namirnice porašće za još neki postotak. Briga zbog ovolikog poskupljenja za ostatak sveta, pogotovo siromašne, mogla bi da izgleda kao vic, ali se tu zaboravlja da američki život podrazumeva mnoge druge izdatke. Ko nema kola, taj ne može da dobije nijedan posao i to je član porodice koji najviše troši: osiguranje, benzin, popravke, garaža" Nemoguće je osećati se članom društva i obavljati svakodnevne poslove bez kompjutera, interneta i mobilnog telefona. Pravila pristojnosti nalažu kupovinu kuće ili stana na kredit, čije su rate sve veće. Od zubobolje ili, ne daj bože, napada slepog creva od bankrotstva i ulice spašava samo najbolje zdravstveno osiguranje. Vađene živca iz zuba košta u vašingtonskom okrugu preko hiljadu dolara.
Oni sa zdravim zubima i stomacima, marljivije nego ikada iz raznih brošura i besplatnih novina, isecaju kupone i bonuse za bakaluk.
Nikol Gindrou Perot, 29-godišnja majka dvoje dece, napravila je podsetnik sa datumima kada je u kojoj radnji popust i kupuje samo tada, čak i vodu i mleko. Štedi, ali računi za hranu su sve veći. Donedavno je za voće, povrće i meso izdvajala 400, sada 500 dolara.
– Bila sam jedna od onih koji bi stali do najbliže benzinske stanice i kupili šta im treba. Sve je bilo u udobnosti – kaže Gindrou Perot, svesna da će morati malo više da pešači da bi pazarila povoljniju robu.
Amerikanci stiču još jednu naviku. Počeli su da prave zalihe namirnica kupljenih sa popustom. Tako izdržavaju do sledećeg sniženja cena. Više nema ni bacanja hrane. Ketlin Holi iz Vašingtona objašnjava da je nekada u kući imala dovoljno čorbica, sendviča i grickalica da prehrani ceo komšiluk, ali da su dani impulsivne kupovine iza nje. Više ne ubacuje u korpu sve što joj se učini zanimljivim.
– Kupujem samo ono što mi treba, ili se trudim da iskoristim ono što već imam – objašnjava ona.
„Sa izuzetkom vrlo imućnih ljudi, svi ostali Amerikanci moraju dobro da razmisle gde i šta kupuju i da, na račun uštede , zaborave na svoje omiljene marke i fabrike”, kaže Tod Hejl , funkcioner jednog panela za potrošače.
Šokantno je odjeknula i vest da su neki trgovinski lanci ograničili kupovinu pirinča na tri džaka od po deset kilograma. Preterano bi bilo reći da je svetska žitnica počela da na tačkice prodaje „deficitarnu robu”. Tako brojni vlasnici kineske brze hrane, odlaze u „Kostko”, kupe tri džaka, vrate se i u sve dužem redu na kasi čekaju da plate još tri. Zar ne biste i vi napunili rezervoar danas da znate da benzin poskupljuje sutra, pravda se jedan Kinez koji je svoju radnju do tavanica ispunio tonama pirinča.
Čak je i razbarušeni Majkl Mur, koji ume da razgnevi američke konzervativce nudeći Kubu ili neki umereniji evropski socijalni model kao primer za ugled, rekao pre neki dan u razgovoru sa Larijem Kingom da je Amerika dogurala do kraja, kad je uvela zabranu na prekomernu potrošnju brašna i pirinča.
Heri Balcer, potpredsednik „NPD grupe”, kompanije za istraživanje tržišta, kaže da je svaka generacija Amerikanaca na hranu trošila manje od svojih roditelja.
– Svako će pronaći način da ograniči cene, da ih snizi. Neće biti recesije u ishrani – zaključuje Balcer.
-----------------------------------------------------------
Bašta u automobilskim gumama
Neki su i ozbiljnije shvatili krizu sa hranom, pa su po ugledu na godine posle Drugog svetskog rata pretvorili zadnja travnata dvorišta u povrtnjake. Kao primer se ističe jedan kompjuterista iz Virdžinije koji je od starih automobilskih guma napravio leje za uzgajanje krompira, luka, rotkvica, kupusa, tikvica, graška, paprika i lubenica. Njegova četvoročlana porodica na povrće troši sto dolara nedeljno. Za seme i zemlju platio je ukupno 50 dolara, a ruke su u krizi besplatne.
-----------------------------------------------------------
Opusteli restorani i kafići
Direktori „Volmarta”, na primer, ističu da je porasla prodaja smrznutih jela i pica koje se zagrevaju u mikrotalasnoj pećnici, jer se Amerikanci masovno odriču odlazaka u restorane. Isto tako masovno počeli su da kupuju aparate za pravljenje espresa i kapućina pošto im je Starbaks, postao suviše skup. I dok „Volmart” prateći novo ponašanje potrošača trlja ruke i unosi stotine novih raznoraznih aparata za spravljanje kafe ili hleba, Starbaks, nenaviknut na krizne situacije, objavio je da mu je u poslednjem kvartalu opao profit za 28 odsto. Ne može se više računati ni na poslovičnu američku vernost omiljenom brendu. Kupuju se najjeftinije „generičke pahuljice”, sladoled ili čips, dok deca pište i vrište, za „Kelogom”, i „Ben i Džerijem”.
Jelena Stevanović - Zorana Šuvaković
[objavljeno: 10/05/2008]
