Izvor: RTS, 12.Dec.2010, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci "omanuli" u procenama
Američke diplomate i tajne službe 2005. godine napravile lošu procenu o tome ko će naslediti papu Jovana Pavla II na tronu Svete stolice. Amerikanci najviše šansi davali kardinalima Tetamanciju i Danelsu, dok se Jozef Racinger samo pominje kao neko "ko takođe ima neke šanse".
Najnovija zanimljivost u vezi sa Vikiliksom stiže iz Vatikana, gde se kao "dobra vest" smatra to što su američke diplomate i tajne službe 2005. godine napravile lošu procenu po pitanju ko će biti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << izabran za naslednika pape Jovana Pavla II. Kardinalima Tetamanciju i Danelsu davane najveće šanse.
U Vatikanu su saopštili da su u tajnim depešama zapravo prenosili ono što je javljano u nekim medijima, a u procenama su bili "površni i netačni", prenosi Verska informativna agencija.
Glavni kandidati za papu, po američkim diplomatama, bili su italijanski kardinal Tetamanci i Danels iz Belgije, obojica označeni kao pripadnici "liberalno-progresivnog" krila u vrhu Katoličke crkve.
Dok Tetamancija krasi otvorenost prema omladini i "sposobnost da deluje u modernim vremenima", Danels ume da koristi kompjuter i oštrouman je teolog, navodi se u depešama. Treći po izgledima bio je kardinal Katriljos Hojos, iz Kolumbije, koji se smatra za konzervativca.
U jednom poverljivom dopisu tadašnjoj šefici američke diplomatije Kondolizi Rajs navodi se da će biti izabran neko "ko nije star", mada ne bi bilo dobro da sledeći papa bude dugo na čelu na crkve, kao Jovan Pavle Drugi.
Posle pape sa istoke Evrope, malo je verovatno da bi odatle mogao da bude izabran sledeći, dok kardinalima iz Amerike, ukupno njih jedanest, takođe nisu davane nikakve šanse. Male šanse imali su i francuski kandidati, jer kako se navodi, "Vatikan pamti 14. vek i pritisak koji je Pariz vršio na papsku stolicu".
"Prelazni papa"
Kardinal Racinger se sa ironijom pominje kao neko ko takođe "ima neke šanse", iako su ga italijanski mediji stavljali u vrh liste. Nakon što je Jozef Racinger 19. aprila 2005. godine izabran za papu, uzevši ime Benedikt XVI, diplomate i agenti priznaju da su u svojim izveštajima iznosili pogrešne procene vatikanskih izvora.
Za novog papu se smatra da je bio uticajan kardinal i "čuvar teleološke pravovernosti" i da će nastaviti dotadašnji kurs crkve, a da će mu Evropa biti u središtu interesovanja. Zbog starosti je nazvan "prelazni papa".
Skoro mesec dana nakon izbora, u Vašington je iz Rima poslata analiza o posledicama koje može imati izbor Racingera za papu. Navodi se da je on pre izbora, 23 godine, radio u vatikanskoj kuriji i da ga "poznaje hiljade biskupa i kardinala" što je u velikoj meri pospešilo njegov izbor.
Papa će se, kako se "tajno saznalo", koncentrisati na očuvanje hrišćanskog identiteta Evrope i protiviće se ulasku Turske u EU. Takođe, boriće se protiv svakog oblika sekularizma, kako u SAD, tako i drugde na zapadu.
U vrhu Katoličke crkve su začuđeni kako profesionalne diplomate i dobro plaćeni agenti tako površno rade svoj posao i iznose "komične činjenice".
