Izvor: Politika, 04.Jul.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci, naši prijatelji
Američki ambasador Majkl Kirbi tvrdi da su, sa američke tačke gledišta, Srbi i Amerikanci izgradili duboko i trajno prijateljstvo dok su se borili da prevladaju sve nevolje i pobede u ratu.
U pravu je gospodin Kirbi kad govori o srpsko-američkom prijateljstvu, jer ono nije mit, ono je zaista postojalo. Ali nekada davno.
Na četvrtu godišnjicu početka Velikog rata, 28. jula 1918. po nalogu predsednika Vudra Vilsona srpska zastava se zavijorila na Beloj kući i svim javnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i državnim zgradama u SAD. Tog dana u svim crkvama širom Amerike pročitano je predsednikovo pismo u kome se govori o „odvažnom srpskom narodu koji je izložen lukavom i nedostojnom progonu pripremljenog austrougarskog neprijatelja bio pozvan da brani svoju zemlju i svoja ognjišta…”
„Primereno je da narod Sjedinjenih Američkih Država, privržen očiglednoj istini da je pravo svih država, malih i velikih, da žive sopstvenim životom i da biraju svoje vlade, prisećajući se da su načela za koje se Srbija viteški borila i propatila ista ona za koja se zalažu Sjedinjene Države, povodom ove godišnjice izrazi na adekvatan način saosećanje sa ovim potlačenim narodom koji se tako herojski odupirao težnjama germanske nacije da dominira svetom.”
Ovakav tretman drugi narodi nisu imali u Vašingtonu i zaista se može govoriti o dubokom prijateljstvu. Dvadesetak godina docnije u Drugom svetskom ratu Srbi i Amerikanci su se ponovo našli na istoj – savezničkoj strani ali sa „izvesnim smetnjama u vazduhu”. Srbi su spasavali američke pilote, a saveznici su 11 puta bombardovali Beograd a najbrutalnije na Vaskrs 1944. godine. Po okončanju rata dva naroda su ostala na različitim ideološkim stranama sveta.
Kad je padao komunizam u istočnoj Evropi, u sukobima oko komadanja Jugoslavije Amerikanci su, nepogrešivo uvek bili na suprotnoj strani od Srba, u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. I više od toga, organizovali su najveću vojnu armadu da bi bombardovali zemlju koja nije imala razumevanja za humanistički zahtev da se odrekne jednog dela svoje teritorije.
Slušali smo da te bombe nisu uperene protiv naroda nego nenarodnog režima, baš kao i one sankcije koje su nam uveli u poslednjoj dekadi dvadesetog veka.
Nema sumnje da je prijateljstvo Srba i Amerikanaca iskovano u krvi Velikog rata bilo duboko ali teško da se može nazvati trajnim, pre bih rekao da je bilo burno ili bombastično. Osim ako je normalno da prijatelji razmirice, koje čak nisu ni međusobne nego se tiču nekog trećeg, rešavaju bombama.
Bez obzira na ovako teško breme budući odnosi Srbije i SAD možda je bolje da se ne temelje na ovakvom istorijskom prijateljstvu nego na – dnevnim, pa čak i sasvim ogoljenim interesima. Uostalom stari prijatelji se isuviše dobro i dugo poznaju da jedni drugima mogu da kažu istinu u lice.
Nikola Trklja
objavljeno: 05.07.2014.
.jpg)
