Izvor: Politika, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika čini šta hoće, a niko ne haje
Ratomir Ristić, naš poznati anglista, u knjizi „Sećanja” opisuje svoje susrete sa evropskim intelektualcima uoči i nakon bombardovanja NATO-a 1999. godine
Prokuplje – U proleće 1997. na Katedri za engleski jezik u Nišu gostovao je Kolin Nikolson, profesor iz Edinburga, da studentima održi predavanja o engleskim piscima. Domaćin mu je bio profesor Ratomir Ristić. U jednom momentu gost ga je upitao: „Ko je ponovo uveo etničko čišćenje?" Ristić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je na to upitao Nikolsona da li zna šta su Englezi radili u Škotskoj u 18. veku, dodavši i da su Englezi prvi ustanovili koncentracione logore, u ratu sa Burima od 1899. do 1902. Profesor Kolin Nikolson je nakon tog proleća 1997. još nekoliko puta dolazio u Niš, ali su mu domaćini bili neki drugi ljudi...
Uspomena na ovu zgodu zabeležena je u knjizi Ratomira Ristića „Sećanja". Ovo delo, osim memoarske građe, sadrži i promišljanja o dramatičnim događajima s kraja prošloga i početka ovog veka, kojima je prisustvovao ili je u njima i sam učestvovao.
Ovaj naš poznati anglista najpre je bio nastavnik francuskog jezika u Kuršumliji, da bi vremenom, uz pomoć knjiga i ploča, naučio engleski jezik, a potom završio i studije, magistraturu i doktorat, pisao knjige, osnivao katedre za engleski jezik u Prištini i Nišu, boravio na naučnim skupovima i susretao se sa kolegama i intelektualcima u Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Kanadi, Australiji... Zapisi o tome sadržani su u knjizi „Sećanja", a pogotovu su kroz citate i vlastite doživljaje opisani događaji u vezi sa bombardovanjem NATO-a 1999. i onim što im je prethodilo.
Ristić za „Politiku" navodi da ga je profesor univerziteta u Melburnu Džon Meklaren još 1996. pitao šta se to događa u Beogradu i zašto se na mitinzima nose američke zastave. „Zar ne vidite da od Amerike svi zaziru?", čudio se on. Još u toku bombardovanja NATO-a 1999, kaže profesor Ristić, neki su počeli da govore da smo za to sami krivi, što je, po profesorovom mišljenju, krajnje samoponiženje. On je, veli, predlagao da se prevede knjiga Noama Čomskog „Šta Ujka Sem stvarno hoće", ali niko nije prepoznao njen proročanski karakter.
– Platili smo visoku cenu onoga što je Harold Pinter, s kojim sam se i lično sreo, napisao u „Gardijanu"1997. godine: „Nije nevolja u tome što Amerika čini šta hoće, već što niko ne haje” – podseća Ristić i evocira uspomene na skup koji je 2000. održan na Univerzitetu u Bradfordu, na kome su intelektualci iz raznih zemalja raspravljali o jugoslovenskoj krizi:
– Svoje izlaganje počeo sam rečima koje su izražavale nelagodnost profesora engleskog jezika, koji mora da se zgražava nad neviđenim zločinom nad srpskim narodom koji je počinio „demokratski civilizovani Zapad". Slično je govorila i dr Ljiljana Bogoeva. Predstavnici naših nevladinih organizacija „mudro" su ćutali – kaže Ristić, prisećajući se govora koji je u novembru 2005, povodom stogodišnjice rođenja Žan-Pola Sartra, održao u Francuskom kulturnom centru u Nišu:
– Izlaganje sam završio rečima: „Posle svega, ostaje žaljenje što 1999. godine Francuska nije imala Sartra, De Gola i Andrea Malroa". Na te reči direktorka Francuskog kulturnog centra imala je samo jednu opasku: „Nemojte opet o bombardovanju", rekla mi je – ističe profesor Ratomir Ristić.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 17/02/2008]
