Izvor: Vesti-online.com, 05.Avg.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerika, Dačić, Vučić...

Pre ravno 45 godina, deset mladih, odvažnih Amerikanaca, poskidali su sa oglasne table vojne uprave u Ketonsvilu (Merilend) spiskove regruta za odlazak u vijetnamski rat, polili ih benzinom i spektakulrano spalili na jednom parkiralištu. Suđeni su kao izdajnici Amerike koja je upravo tada (u maju 1968), zapaljivim napalm bombama i uz (nikada kažnjene) ratne zločine retke svireposti uterivala njen vrli, novi svet demokratije i kapitalizma u deset hiljada milja udaljeni "crveni" Vijetnam. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com <<

Dejan Lukić  

Pre nego što će za ovaj čin patriotske savesti dobiti surove presude, jedan od optuženih, Danijel Berigen, prkosno se "izvinio" predsedavajućem inkvizitoru: "Mi se izvinjavamo, gospodine sudijo, što smo udarili u vaš bogomdani poredak i što smo pred vašom kosturnicom spalili ove spiskove umesto da budemo vaši dobri sinovi i spaljujemo decu, žene i starce, kao vi u Vijetnamu."

Sudnica u Ketonsvilu - slučaj je hteo - udaljena je samo milju od sudnice u kojoj je ovih dana proglašen krivim i čeka doživotnu robiju, američki redov, Bredli Mening koji je jednom drugom odvažnom čoveku sa američke liste za odstrel, Džulijanu Asanžu, izručio one tajne američke depeše - celu jednu hrestomatiju najmračnijeg kriminogenog ponašanja jedne države.

Kao i Asanž koji se trenutno od Inkvizicije sklonio u londonsku ambasadu Ekvadora i kao, Edvard Snouden u ruskom azilu, Bredli Mening je video ono što milijarde ljudi na svetu ne smeju da vide: dokaze o monstruoznim razmerama zla ugrađenog u arhitekturu sistemskog bića današnje Amerike.

"Više volim istinu, ma koliko bila ružna, nego ovu nakaznu fantaziju", napisao je svojevremeno redov Mening u jednom svom blogu. Nešto kasnije i ovo: "Želim da ljudi vide istinu bez obzira na to ko su, jer bez istine o ovome (što Amerika radi po svetu) ostajemo izgubljeni u ovom okeanu laži."

Ove reči su ispisane mesec i po dana nakon što je sa njegovog osetljivog mesta elektronskog operatera u američkoj vojnoj bazi u Iraku, Mening dostavio Asanžovom Vikiliksu onaj snimak na kome se vide američki vojnici kako iz helikoptera, kao da se igraju kompjuterskih igrica, kose iračke civile na bagdadskoj ulici. "Kolateralna šteta", objasniće svetu američka komanda.

Samo nekoliko dana posle, američka vojna policija zakucala je na vrata Meninga (29. maja 2010), a prošle sedmice u, Fort Midu (Merilend), sudska porota nove Inkvizicije, proglasila je Meninga krivim, a predsedavajući Inkvizitor objasnio da otkrivač mračnih istina o sadašnjoj Americi "nije duvač u pištaljku, nego je izdajnik". Tako reče glavni inkvizitor.

U poslednjih nekoliko dana dok se čeka presuda o doživotnoj robiji, ljudi širom sveta glasno doživljavaju mladog američkog redova kao simbol morala i ljudske hrabrosti.

Muka Pentagona, Stejt Departmenta i Velikog Opsenara Baraka Obame, nije, međutim, što je jedan Amerikanac bio toliko drzak da bude moralan, nego što se odvažio da deluje i američkom zlu nanese štetu.

Što nas sve vodi na drugi kraj sveta i do pitanja: kakav etički i mentalni sklop rukovodi onaj, sve manji, broj ljudi koji u današnjoj Americi vide svoj ideal i ushićenje? I da stvar obrnemo: šta je loše u tome što Dačić,Vučić i ostatak beogradske elite obožavaju Ameriku kada je, eto, mogla da izrodi jednog Meninga ili Snoudena? Pa to što ovi naši nesretnici ne obožvaju Ameriku Meninga i Snoduena nego, avaj, onu Ameriku koja ih hapsi, sudi i lovi po belom svetu.

Nastavak na Vesti-online.com...