Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Sep.2009, 19:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki komfor zamenio ovcama i pašnjacima
SREBRENICA - Nezir Šabanović, izbeglica iz srebreničkog sela Trubari, za razliku od mnogih koji su tokom rata i nakon sukoba odselili iz BiH i stvorili novi život na drugim kontinentima, vratio se u svoj dom.
U potrazi za boljim životom, Nezir Šabanović, sa suprugom Kadirom, pre deset godina "zapucao" je u Ameriku i "odseo" kod svoje dece, koja su tamo otišla ranije i udomaćila se.
Ima se para, ali nema života
"Radio >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sam puno. Najteže poslove - po 12 i 14 sati dnevno. Ali, uspeo sam da uštedim para i kupim kuću u Živinicama. Nastavim opet da radim i vidim: odoše leđa. Ima se para, ali nema odmora i života. Taj rad u Americi mi je dosadio: samo posao, pidžama, krevet - da bih nešto uštedeo. `Nećeš više tako` - kažem sebi i odlučim da se vratim. Deca mi ne daju da se vratim, žena takođe. Ja kaput na rame i - pravac Bosna. Sam. Svi ostadoše", priča Nezir.
Foto: Radio Free Europe/Radio Liberty
Nije se Nezir zaustavio u kupljenoj kući u Živinicama, već se vratio u Trubare, selo 30-tak kilometara udaljeno od Srebrenice, odakle je 1992. godine i krenuo na neizvesni put oko sveta.
Namera da se vrati za mnoge njegove poznanike i prijatelje bila je suluda ideja - nezamisliva. Jer, u Trubare se niko ne vraća, ovo selo je zaboravljeno. Ne dolaze ovde ni ljudi koji žive u Federaciji BiH, čak ni vikendom, a kamoli da stalno ovde žive. A Nezir se, eto, vratio. Posle svetala američkih velikih gradova dugo je živeo pod svetlom sveće u rodnim Trubarima.
"Bilo je grozno kad sam se vratio pre četiri godine. Nigde nikoga, nigde kuće, nije bilo puta, vode, struje... Ali, izdržao sam. Posle godinu dana vratila mi se i žena i započeli smo novi život. Na temeljima porušene porodične kuće sagradio sam novu, vlastitim sredstvima. Nisam mogao čekati donaciju. A kakav bi donator i došao u ovu zabit?", kaže Nezir.
Posle toga kupio je šest stubova, od opštine dobio kabal i doveo struju u kuću. Napravio je nekoliko pomoćnih objekata, uredio put i doveo vodu. Opet sve vlastitim sredstvima.
"Dobio sam nešto ovaca, nešto sam i kupio i tako obezbedio posao. Dođe nesreća. Zavlada bruceloza i morao sam sve ovce uništiti, a oboleh i ja. Sad je, fala Bogu, sve dobro. Ali od nečeg se mora živeti. Kupio sam ponovo stado i sada imam 130 ovaca. Neki dan sam prodao četrdesetak jagnjadi, pa se ima od čega prehraniti", priča optimistički.
Puno radi, ali znam za šta radi
Šabanovići vredno rade. Nezir je kupio i traktor, dobio četiri košnice pčela, još nekoliko kupio i ima nameru da se bavi pčelarstvom. Ovde će to dobro ići s obzirom na prostranstvo i različitost šuma i lekovitih trava koje rastu na nezagađenim livadama.
Foto: Radio Free Europe/Radio Liberty
"I sada puno radim, ali bar znam za šta radim. U Americi sam imao samo pidžamu i radno odelo. Slobodnog vremena nije bilo. Ovde imam i pidžamu i radno odelo, ali i puno slobodnog vremena. Ma, kakva Amerika, ovo je moja Amerika. Ovo je život. Ovde popijem kafu, sednem, odmorim se, niko me ne goni da radim, a imam dovoljno", ističe zadovoljno Nezir.
Nezir i Kadira se ujutro ispričaju i, kako kažu, mogu celi dan više da ne govore. A nemaju ni s kim. Jedva čekaju da neko slučajno naiđe i obraduju se svakom ko svrati u ovo selo. Čuli su da će se još neki ovde vratiti "za stalno" i to nestrpljivo očekuju jer, kako kažu, "najteža je samotinja".
"Kad je mene `povuklo` iz Amerike, može i njih iz Federacije. Nema lepše nigde nego ovde. Oni to još ne znaju, ali kad i njima `pukne` doći će u Trubare i ostati kao i ja. A, verujem da će biti još ovakvih kao što smo Kadira i ja. Jer, mi se nismo pokajali što smo se vratili. Ovde nam je bolje nego u Americi" - priča Nezir.
Supružnici Šabanović kažu da su se mnogi pokajali što su otišli i sada bi se rado vratili samo da se nisu kreditno zadužili, pa ne mogu da dobiju papire za izlazak iz Amerike.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
