Izvor: Southeast European Times, 08.Dec.2009, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki i turski lider razgovarali o nuklearnom programu Irana
Iranski nuklearni program, Avganistan i borba protiv terorizma bila su neka od pitanja o kojima su razgovarala dvojica lidera.
08/12/2009
(AP, Blumberg, Zaman, RFE/RL, Famagusta Gazete - 08/12/09; Rojters, AFP, DPA, Vašington Post, Volstrit Žurnal, BBC, RFE/RL, VOA - 07/12/09)
Američki predsednik Barak Obama i turski premijer Redžep Tajip Erdogan složili su se u ponedeljak (7. decembra) da je nuklearni program Irana jedno od najvažnijih pitanja na njihovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << dnevnom redu, ali imaju različita mišljenja o tome kako prići tom problemu.
Tokom razgovora sa šest najvećih svetskih sila 1. oktobra, Iran je u principu prihvatio sporazum kojim se poziva da pošalje svoj osiromašeni uranijum u inostranstvo na preradu u nuklearno gorivo, ali je onda odustao od sporazuma.
Iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad nedavno je izjavio da neće biti daljih pregovora sa Zapadom o tom pitanju i da Teheran planira da gradi još deset fabrika za obogaćivanje uranijuma. Iranu je rečeno da ima rok do kraja godine da prihvati sporazum postignut uz posredovanje Međunarodne agencije za atomsku energiju ili se suoči sa dodatnim sankcijama UN-a.
"Ukazao sam premijeru koliko je važno da se reši pitanje nuklearnih kapaciteta Irana na način koji omogućava Iranu da nastavi dalje sa miroljubivom nuklearnom energijom, ali da pruži garancije da će poštovati međunarodna pravila i norme", rekao je Obama posle sastanka sa Erdoganom. "Turska može da bude važan igrač u pokušajima da se Iran pokrene u tom pravcu."
Turska je spremna da uradi sve što može da bi se postiglo "diplomatsko rešenje" spora oko nuklearnog programa Irana, izjavio je Erdogan.
On je kasnije rekao novinarima da njegova zemlja, koja je trenutno članica 15-članog Saveta bezbednosti UN-a, "može da igra ulogu pregovarača ili posrednika", ali je odbacio potrebu novih sankcija protiv Irana.
"Sve dok je Iran spreman da povećava svoje nuklearne sposobnosti u civilne ili miroljubive svrhe, mi nećemo imati negativan pristup u pogledu takvih zahteva", rekao je Erdogan. Međutim, on je takođe ukazao da Turska "ne želi da vidi zemlju u našem regionu koja poseduje nuklearno oružje i želimo da se zemlje u našem regionu koje imaju nuklearno oružje njega reše".
Napori NATO-a u Avganistanu su još jedno pitanje od zajedničkog interesa.
"Zahvalio sam se premijeru Erdoganu i turskom narodu na njihovom izuzetnom doprinosu stabilizaciji Avganistana", rekao je Obama. Turska, koja u okviru međunarodnih snaga koje vodi NATO ima 1.700 vojnika koji ne učestvuju direktno u borbama, preuzela je prošlog meseca komandu nad mirovnim operacijama u Kabulu. Erdogan je rekao da bi njegova zemlja mogla da obuči 12 bataljona avganistanske vojske godišnje i pruži finansijske resurse za nastojanja vezana za rekonstrukciju.
Borba protiv terorizma, uključujući načine za jačanje koordinacije između Vašingtona i Ankare u njihovim zajedničkim naporima protiv separatističke Kurdistanske radničke stranke (PKK), takođe je bila u centru pažnje razgovora.
"Potvrdili smo zajedničku posvećenost poražavanju terorističkih akrtivnosti bez obzira gde se one dešavaju", rekao je Obama. "Izrazio sam saučešće premijeru i turskom narodu zbog nedavnih terorističkih napada koji su se tamo dogodili i obećao podršku Sjedinjenih Država u pokušajima da se počinioci nasilja privedu pravdi."
Sedam turskih vojnika ubijeno je u ponedeljak dok su patrolirali u Tokatu, istočnom regionu zemlje u kojem su aktivni i PKK i levičarski militanti.
Nastavak na Southeast European Times...
