Izvor: Politika, 24.Apr.2013, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki drekavac
Ni gladni ni žedni mi, koji smo došli u Obećanu zemlju sa željom da pomerimo standarde života, ne podsećamo na kubanske dođoše željne pirinča i svinjetine, sa zaboravljenom verom i kastriranom tradicijom, apsolutnom dominacijom tamošnjeg Svemoćnog!
Požrtvovanu, nesebičnu, vrednu, Kubanku mog života i najboljeg američkog prijatelja, poslao mi je na dobro i na prijateljstvo što se svećom traži, Onaj koji iseljenicima ne da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se tek tako uguše u novonastalim krizama i depresijama.
Tamara je bila jedino svetlo koje se naziralo u tunelu neizvesnosti i moralne oskudice tih prvih doseljeničkih godina i uvek!
Ne pitajući se jel’može i treba, koliko će preteći … na svoju štetu ako treba ali jednako na usluzi.
Uzlazna amplituda američkog, malverzacionog talasa pre deset godina se poklopila sa kulminacijom Tamarinog i Enrikeovog sedmogodišnjeg istrajavanja i zasluženog trijumfa u zemlji snova.
Radili su vredno i štedno kao i svi njihovi koji se izbave iz ralja kubanskog života, bili lojalni novim zakonima i kupili stan uz otplatu na 35 godina.
Nekretnine kupljene deceniju pre su očekivano dostigle svoj vrhunac i činilo se da će trend uspona zlatne groznice beskonačno da traje.
Vlasnicima je upala sekira u med i malo ko je ostao imun na kolektivnu histeriju oko trampe starih otplaćenih investicija za kitnjastije, neumereno veće i bogatije-nove kućerine koje su nicale svugde.
Sa prvim otplatama kredita maske su spale.
Bilo je jasno da je potpisan pakt sopstvene veleizdaje i da u toj trci sa bankom ne mogu pobediti.
Zaduženja su bila enormna, kamate zelenaške.
Kuća od 500 kvadrata (velelepno zdanje sa bazenom, alejom palmi, artističkim ogradama, spremna za prikazivanja i divljenja), u koju su se preselili naši kubanski prijatelji bila je ogromna za njih troje i jedno kuče.
Sviknutiji na špekulantske trendove su zaradili na transakcijama tih dana ogromne pare.
Naši Kubanci, nakon pet godina, su izgubili i jare i pare!
Pokondireni, čiji je rejting u sopstvenim očima naročito skočio, nisu mogli da ostanu imuni na hipnotišući šareni kaleidoskop bankarske obmane i sopstvene neumerenosti.
Zaduživali su se više i više čekajući na svog keca u ruletu naduvanog, plastičnog balona koji se lelujao u ritmu zaježljivih bogataša.
Malo posle, mnogi su postali nezaposleni i nisu mogli više da prate korak sa dažbinama koje su pristizale na plaćanje svakog prvog u mesecu i izvukli su duplo golo. Šipak!
Ostali su kratkih rukava sa recesijom kao jedinim saveznikom u dugoročno potpisanom paktu plaćanja doživotnih zaduženja za kućerine koje su zvanično na tržištu koštale upola manje.
Istina jeste da je ljudska priroda neutoljena i kockarska, da često maši znakove pored puta, pretiče u krivini i ne zna kad treba nad provalijom da stane!
Kad sjaj dobro utreniranih lažnjaka toliko zaslepi štrasom prevare napaćenu dušu kukavca koja jedino želi svoje mesto pod suncem, da se skrasi i smiri… nije teško zaboraviti da se sa đavolom tikve ne sade i da ima mera dokle može šta.
Tako je to na svim meridijanima i svugde gde lako dođe-lako i ode!
Na dan izbacivanja, dok su Tamara i Enrike bili na poslu, iznenada su jači u režiji sile i moći provalili vrata i izbacili skupocene, uglađene, sa ukusom odabrane stvari i nameštaj i nazvali mene (negde izlistanog prijatelja) da preuzmem dve keruše, bigla i labradora iz kuće koja je otišla na doboš.
U farsičnoj brizi za kućne ljubimce, svu imovinu koje je neko zaradio svojim rukama i znojem, sudski poslanici su išutirali nasilnički i osvetnički u inat onima koji su se usudili da ostanu bez posla i para.
Na travnjaku ispred kuće i dve zatvorene garaže, između čempresa i palmi uokvirenih sitnim žutim cvatom…snaga, moć i pravda zakonika najmoćnije zemlje na svetu, koji štiti samo dobitnike.
Kod komšije u senci trema šćućurena, tiha, skrhana i uplakana zbog nepravde, izdaje, otmice, nemoćna da išta promeni, Tamara sa sinom.
Sav trud, rad, znoj, volju, snagu, ljubav, ambicije, nadu… rasturio je drekavac koji je dugo vrebao u zasedi i smišljao kako da raskući tuđu muku, kućevinu, očevinu, majčevinu... Može mu se, jači je!
Taman pomisliš da možeš da predahneš, da ti je potaman u životu … neki usud krene da rovari i navrat-nanos istumba sve. Ma koliko radio pravo, poštovao propisano, arčio sebe ,ne da se!
Reče li ono Balzak da je put do pakla popločan dobrim nadama?
Gordana Matić Simović
Florida
objavljeno: 24.04.2013.
