Izvor: Politika, 26.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki čovek Ban Ki Mun
Otkako je u januaru došao na čelo svetske organizacije, Ban Ki Munu je polazilo za rukom da u nekim stvarima utiče na SAD, ali je takođe znao da uzvrati uslugu, zbog čega su mu brojni kritičari dodelili etiketu "najviše proameričkog generalnog sekretara u istoriji UN", piše "Vašington post".
I jedan visoki zvaničnik Bušove administracije priznao je da se Banovi "instinkti često poklapaju sa njihovim mišljenjem."
Šef UN je za ovih devet meseci uspeo da ubedi Buša da prisustvuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << važnom sastanku o klimatskim promenama i da poveća izdvajanja za mirovne snage, ali se, s druge strane, Ban usprotivio apelima za brzo povlačenje američkih trupa iz Iraka.
Ovakav "obostrano koristan" odnos Ban Ki Muna i Vašingtona izaziva nelagodnost mnogih članica UN koje se protive ratu u Iraku i koje nervira američki uticaj, piše američki list.
Ban priznaje da njegovi odnosi sa Vašingtonom možda odaju utisak da je "suviše blizak Americi", ali je naglasio da "i kao diplomata i kao čovek sebe smatra veoma doslednim, razumnim i uravnoteženim".
Ipak, mnogo je pokušaja, kako unutar same organizacije tako i sa strane, da se njegov autoritet ospori.
"Grupa 77", koja okuplja više od 130 zemalja u razvoju, tvrdi da je Ban suviše snishodljiv prema američkoj politici i suprotstavila se njegovim pokušajima da reorganizuje odeljenja zadužena za razoružanje i siromaštvo.
Jedan od Banovih glavnih izaslanika za Bliski istok, Peruanac Alvaro de Soto, podneo je u maju ostavku sa obrazloženjem da je odnos njegovog šefa prema izraelsko-palestinskom mirovnom procesu takav da pravi političko pokriće za SAD, odbija Palestince i dovodi u pitanje nepristrasnost UN. "Nepristrasnost je pretvorena u pokornost", napisao je De Soto u internoj oceni koja je procurila u javnost.
Komitet UN usprotivio se Banovoj odluci da proširi ulogu svetske organizacije u Iraku, strahujući da bi njihovi zvaničnici bili na meti terorista, a sama institucija saučesnik u krizi za koju su odgovorne SAD.
"On se ukrcava na brod koji, po opštem mišljenju, tone", ocenio je Majkl Dojl, koji je radio u UN za vreme Banovog prethodnika Kofija Anana.
Takođe postoji bojazan da su generalni sekretar i njegov kabinet odgovorni za političku podeljenost ove institucije, iako bi morali da budu ujedinjujući faktor.
Banove "američke veze" sežu još od Korejskog rata, kada je njegova porodica morala da beži od severnokorejskih vojnika. Američki redovi su došli kao spasitelji, predstavnici daleke zemlje koja je sprečila poraz Južne Koreje i pomogla joj da obnovi privredu, podseća "Vašington post". Kao tinejdžer je posetio SAD i upoznao se sa predsednikom Kenedijem, da bi decenijama kasnije ubedio svoju vladu da pošalje hiljade južnokorejskih vojnika u Irak.
Po oceni Majkla Grina, koji je radio u Beloj kući tokom 2004. i 2005. kao stručnjak za Aziju, Ban Ki Mun misli "da svet počiva na američkom neoliberalnom poretku" i da nije popustio ni kada su mnogi u njegovoj zemlji hteli da se distanciraju od SAD i približe Severnoj Koreji i Kini.
Ban za sebe kaže da veruje u rezultate, a ne retoriku, da nije čovek velikih fraza koje mame aplauze, već onaj koji će direktnim razgovorima iza zatvorenih vrata pokušati da nađe izlaz iz krize.
Međutim, ova njegova "tiha diplomatija" izaziva bes organizacija za zaštitu ljudskih prava, koje smatraju da nekritikovanjem SAD i kršitelja ljudskih prava kao što su Sudan i Burma, Ban umanjuju moralnu snagu UN.
Oni koji ga brane ističu kao uspeh to što je doprineo napretku u Darfuru i što je ubedio Buša da učestvuje na skupu o klimatskim promenama.
"Ban je dovoljno pametan da ne izluđuje Amerikance popujući o stvarima u kojima ne može mnogo da postigne. On ih napada tamo gde on želi, ali im ne drži lekcije na način kojem mnogi bivši generalni sekretari nisu mogli da odole", rekao je za "Post" jedan od njegovih najviših savetnika.
J. K.
[objavljeno: ]
