Izvor: NoviMagazin.rs, 01.Feb.2017, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambicije: Kako znati kada stati
Bez istrajnosti nema uspeha, ali problem nastaje ako smo na pogrešnom putu. Uče nas da se upornost isplati, dok odustajanje asocira na poraz u savremenom, takmičarskom svetu
Kada je zakucala na vrata ko zna kog po redu izdavača da preda rukopis o čarobnjacima, tada nepoznata, siromašna i očajna britanska spisateljica rešila je da neće odustati sve dok je ne odbije i poslednja izdavačka kuća na svetu. Isplatilo se. Džoan K. Rouling danas je milijarderka, a njeni romani >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << o Hariju Poteru toliko uspešni širom sveta, da izdavači koji su ih odbili, a ima ih čak 11, ne mogu da prestanu da se kaju zbog ove preskupe greške.
U odnosu na Stivena Kinga, čiji je prvenac, danas kultna knjiga "Keri", odbijen čak 30 puta, Roulingova je još i dobro prošla. I nisu oni jedini pokazali istrajnost kad su naleteli na zatvorena vrata. Volt Dizni je otpušten u lokalnim novinama u Kanzasu jer, kako je obrazložio njegov urednik, nije imao kreativnost i dobre ideje. Nakon nastupa u Nešvilu na početku karijere, Elvisu Prisliju je menadžer rekao da bi mu bilo bolje da se vrati u Memfis i da vozi kamion, što je do tada radio. Fred Aster je stekao slavu i milione zahvaljujući mjuziklima, ali je u svom domu u Beverli Hilsu čuvao ocenu direktora MGM-a sa prvog probnog snimanja: "Ne ume da glumi. Ne ume da peva. Pomalo pleše". A Merilin Monro je u agencijama za modele dobila savet da pronađe posao kao sekretarica.
Istorija je prepuna primera naučnika koji nisu odustajali kad im nije išlo, sportista kojima su govorili da od njih ništa neće biti, umetnika kojima su spočitavali nedostatak talenta, ali oni su, mukotrpnim zalaganjem, dokazali suprotno.
Ne odustajte! Upornost se isplati. Samo napred. To su poruke koje dobijamo tokom odrastanja. Odustajanje ima lošu konotaciju pogotovo u današnjem takmičarskom društvu u kom se posmatra kao poraz.
Ali, šta ako smo istrajni u pogrešnom smeru? Da li ćemo uludo potrošiti život? Kako razaznati da li se treba truditi još više? A kada je bolje odustati - u ljubavi, prijateljstvu, poslu, snovima? Da istrajnost predstavlja značajan aspekt svakog uspeha, podseća psiholog Suzana Vemić. Sagovornica "Života plus", ipak, ističe da je pitanje smera u kom idemo nešto sasvim drugo.
Ako smo doneli ispravnu odluku, istrajnost će nam doneti uspeh, zadovoljstvo i radost jer ćemo uživati u svakom koraku na tom putu. Ali, ako odluka o izboru puta nije bila usklađena sa našim istinskim željama, onda nam istrajnost neće doneti radost, čak i ako donese uspeh. Istrajnost je, dakle, sama po sebi vrlo važan kvalitet, ali samo kada je povezana sa našim istinskim željama - ističe Vemićeva.
Znao je to Tomas Edison koji je govorio da naša najveća slabost leži u odustajanju i da je najsigurniji način za uspeh da probamo samo još jednom. Moto mu se isplatio, pa je nakon brojnih neuspelih pokušaja, konačno napravio električnu sijalicu. Znao je to i Oskarovac Stiven Spilberg koji je tri puta odbijen u Odseku za pozorište, film i televiziju Univerziteta u južnoj Kaliforniji. Ali, treba znati i kada stati.
Odustajanje kao pojam ima vrlo negativnu konotaciju, asocira nas na predaju i pasivno stanje u kom kao da ne učestvujemo u svom životu. Ipak, ako nam se neka vrata ne otvaraju, ma koliko da se trudimo i menjamo strategije, logično je da zaključimo da je možda bolje da potražimo druga. Najvažnije je da slušamo unutrašnji glas. Tako ćemo najbolje znati kada je vreme da odustanemo od nekoga ili nečega. Na primer, u partnerskim odnosima mnogo faktora je u igri, nije isto da li imate decu, 20 ili 50 godina - kaže psiholog dodajući da smo danas pod prevelikim uticajem drugih ljudi i medija, a da to ni ne primećujemo, pa se naša slika sveta u velikoj meri formira pod uticajem spoljnih faktora, te zanemarujemo, a često i ne prepoznajemo svoje želje.
Nije zanemarljiv ni uticaj dobro poznatog principa koji kaže: što više uložimo (energije, vremena, novca), teže nam je da odustanemo. Zato nerado izlazimo iz reda jer znamo da će propasti vreme provedeno u njemu, teško izlazimo iz loših brakova jer nam se čini da smo uludo bacili godine... Ponekad je, ipak, u ovim situacijama bolje voditi se principom "bolje ikad nego ikad". Što bolje poznajemo sebe, donećemo pravu odluku da li da ostajemo u redu ili da pređemo u sledeći. Bukvalno ili metaforički. Naša sagovornica primećuje da kada naučimo da osluškujemo sebe, neće nam biti teško da odustanemo kad osetimo da smo uradili sve što je bilo u našoj moći, bilo da je reč o odnosu ili projektu na poslu.
Tada nas neće pokolebati mišljenje kolege ili statistički podatak. Međutim, dok ne postignemo ovaj stepen zrelosti i mudrosti, predstoji nam put na kojem ćemo se suočavati sa sumnjama, preispitivanjima i zbunjenošću. Psiholozi su eksperimentalno dokazali da se ljudi mnogo teže odriču onoga u šta su uložili više truda. I to važi bilo da se radi o stavovima, osobama ili predmetima. Dakle, što duže ostanemo u nekom redu, teže ćemo ga promeniti, ma koliko da je dug. Ipak, najvažnije je da svesno donosimo odluke, te da preuzmemo odgovornost za svoje izbore - zaključuje psiholog.
Odbijanje u brojkama
400 kompanija je osnovao Ričard Brenson dok nije stvorio planetarno popularni "Virdžin"
1009 puta je odbijen Kolonel Sanders u pokušaju da proda recept za piletinu, pre nego što je osnovao lanac brze hrane KFC
5126 pokušaja je imao Džejms Dajson da napravi usisivač dok konačno nije uspeo
1500 puta je odbijen Silvester Stalone dok je pokušavao da proda "Rokija"
Samo 1 delo je za života prodao Van Gog, i to prijatelju za malu sumu, a njegove slike danas vrede milione
Mogućnost izbora dodatno otežava
Ne radi se samo o odustajanju od sna, ljubavi, poslovnog projekta, već i želja. A to je danas naročito teško zbog širokih mogućnosti izbora. Prema rečima sagovornice "Života plus", ljudima je danas teško da prihvate činjenicu da će, ako se odluče za jednu mogućnost, istovremeno morati da odustanu od drugih.
To nam se čini kao nefer ponuda, jer zašto ne mogu da imam sve? Naravno, u pitanju su naše egoistične želje koje često pretvaramo u potrebe, odnosno zaključujemo da ono što želimo moramo imati, jer će nam bez toga život biti neispunjen. U stvari, odricanje od nekih želja je neminovno, to je i pitanje zrelosti ličnosti. Međutim, velika je razlika u tome od kojih želja odustajemo, a koje ćemo težiti da ostvarimo. To je najvažnije pitanje, a ono je sasvim lično i povezano je sa našim životnim izborima - kaže Suzana Vemić.
