Izvor: Politika, 16.Sep.2011, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasador Starčević: Jedanaest zemalja u SB UN je podržalo Srbiju
Priština ima podršku samo četiri zemlje, tvrdi ambasador pri Misiji Srbije u Ujedinjenim nacijama
„Sa izuzetkom četiri zemlje koje podržavaju Kosovo – Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Velike Britanije (koje su članice Saveta bezbednosti) i Nemačke – sve ostale, njih 11, podržale su princip da se sva pitanja rešavaju dijalogom, a ne jednostranim merama i upotrebom sile. Svi su govorili u tom smislu, a neki vrlo oštro u prilog našim stavovima, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je, recimo, bila Južna Afrika, naravno Rusija, pa Indija, Kina i još neke”, kazao je Feodor Starčević, ambasador pri Misiji Srbije u Ujedinjenim nacijama, koji za „Politiku”, prenosi svoje utiske sa preksinoćne sednice Saveta bezbednosti. On je kao „potpuno netačnu” ocenio tvrdnju prištinskih zvaničnika da se sa njihovom akcijom na severu Kosova slaže većina članica SB.
Starčević je ispričao kako se dogodilo da predsedničko saopštenje, koje je predložila Rusija, od „svega dve, tri rečenice, koje su sadržale generalni princip da sve treba da se rešava dijalogom i da su nedopustive bilo kakve jednostrane mere i bilo kakva upotreba sile”, ne prođe. To saopštenje, kako kaže, nije usaglašeno u sobi za konsultacije, u koju su se povukli članovi SB. Starčević, doduše, navodi i da se tom saopštenju, već u sali, na sastanku saveta, usprotivila Amerika, čija je predstavnica rekla da to što je predloženo u predsedničkom saopštenju za njih nije prihvatljivo.
Rekavši da su pomenute konsultacije iza zatvorenih vrata trajale otprilike 45 minuta, ambasador Starčević ističe, za naš list, da su se sve četiri pomenute zemlje usprotivile saopštenju koje je predložila Rusija „bez ikakvog argumenta”. „Znači, one su se usprotivile principu dijaloga”, komentariše on i dodaje da je „glavni cilj te četiri zemlje bio da se spreči bilo kakav stav Saveta bezbednosti koji bi mogao da spreči današnju akciju Prištine”.
Naš sagovornik, koji kaže da je Srbija na dobijanju ove sednice radila nekoliko dana i da je u tome uspela zahvaljujući pomoći Rusije, objašnjava da je za predsedničko saopštenje, kao i za saopštenje za štampu SB, potrebna saglasnost, tako da „svaki član Saveta ima veto u usvajanju” ovih saopštenja.
Na naše pitanje da li je priča što se tiče SB sada završena, on odgovara da jeste u ovom momentu, ali da je „čitava stvar oko Kosova i dalje na dnevnom redu”. On podseća da se svaka tri meseca podnosi izveštaj Unmika, koji se razmatra na sednici saveta. Ukoliko Srbija ponovo bude smatrala da je situacija takva da zavređuje sazivanje hitne sednice saveta, tada će to Srbija „naravno, opet tražiti”. On ukazuje da bi glasanje o rezoluciji pokazalo „stvarni stav”, jer se tada glasa javno, a ovako, de fakto, kada se glasa u zatvorenim sobama o saopštenju, ni ne znate ko je to tačno sprečio.
B. Čpajak
----------------------------------------------------
Jeremić: SB nije podržao jednostranu akciju Prištine
Savet bezbednosti UN nije podržao najavljenu jednostranu akciju Prištine i značajna većina zemalja je iznela duboke rezerve prema takvim koracima, izjavio je za Tanjug ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić. „Ukoliko do te akcije dođe ona neće imati legitimitet niti međunarodnu pravnu legalnost. Nije je podržao Savet bezbednosti, kao ni specijalni izaslanik generalnog sekretara koji je u svom izlaganju izneo zabrinutost. Njegov izveštaj je bio hladan tuš za predstavnike Prištine i one koji ih podržavaju”.
----------------------------------------------------
Mule: Protiv jednostranih poteza i vruće retorike
Na sednici glavna poruka izveštaja Edmonda Mulea, pomoćnika generalnog sekretara UN za mirovne operacija, bila je da su na severu Kosova velike napetosti povodom najave Prištine da od 16. septembra preuzme kontrolu nad prelazima koje je označio kao „1” i „31”.
„Veoma smo zabrinuti jer smatramo da je atmosfera koja je stvorena pretnja stabilnosti”, kazao je pomoćnik generalnog sekretara, pozivajući obe strane da se uzdrže od unilateralnih akcija i upotrebe sile. „Mi smo protiv jednostranih poteza i vruće retorike”, zaključio je.
M. M.
----------------------------------------------------
Sednica bez zaključka
Sednica SB UN o Kosovu završena je bez zaključka, jer nije nađeno rešenje u vezi sa najavama Prištine da će postaviti carinike na administrativne prelaze Jarinje i Brnjak na severu Kosova. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je iskazao duboku podeljenost povodom napetosti na Kosovu, javila je DPA.
Rusija je, s jedne strane, osudila nameru Prištine da učestvuje u kontroli prelaza prema centralnoj Srbiji. S druge strane, Sjedinjene Američke Države, Francuska i Velika Britanija podržale su nameru vlade Kosova da preuzme kontrolu granice. A nemački ambasador u UN Peter Vitig je zatražio da Beograd i Priština ublaže izjave, smanje napetosti i dijalogom reše probleme. Vitig je poručio Srbiji da je teško očekivati da će „populistička nacionalistička igra” doprineti ostvarenju želje Beograda da se priključi Evropskoj uniji.
Srbija, međutim, tvrdi da većina članica SB ne podržava jednostran potez Prištine, dok Priština tvrdi suprotno.
Ambasador Rusije u Savetu bezbednosti Vitalij Čurkin je rekao da je iznenadno napuštanje kursa dijaloga Beograda i Prištine, onda kada je on počeo da daje izvesne rezultate, neopravdano i veoma opasno.
Glavna ideja Srbije je da dijalog treba nastaviti, naglasio je Čurkin, ali su „iz nekog razloga EU, Euleks i Kfor postali nestrpljivi”. On je primetio i da Unmik nije bio obavešten o akciji vlasti u Prištini na dva punkta duž administrativne linije sa Srbijom.
Taj plan ima jasno statusno značenje, ocenio je Čurkin i podsetio da statusna i druga pitanja treba rešavati dijalogom dve strane. Angažovanje Euleksa i Kfora u ovoj akciji Čurkin je nazvao „neopravdanim i suprotnim njihovom mandatu”.
On je na kraju prigovorio i što je ministar inostranih poslova Kosova Enver Hodžaj prisustvovao sednici Saveta bezbednosti bez predstavnika Unmika.
Ministar Hodžaj smatra da je Vlada Srbije „odlučila da ide protiv međunarodne zajednice, Saveta bezbednosti, Evropske unije i NATO”. „Pitam se da li mi živimo u 1991. ili 2011. godini”, dodao je Hodžaj.
B. Č.
objavljeno: 17.09.2011.
