Izvor: Danas, 03.Dec.2014, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alternativne kazne pitanje ljudskih prava
Beograd - U Srbiji se na 100.000 stanovnika njih 142 nalaze na izdržavanju zatvorske kazne. Ovaj broj osuđenika premašuje trenutne kapacitete naših kazneno-popravnih zavoda, što ugrožava njihova ljudska prava i znatno otežava proces resocijalizacije.
Iako je od 2010. godine, usvajanjem Strategije o smanjenju prenaseljenosti u zatvorima, u Srbiji urađeno dosta na ovom planu, utisak je da ima prostora za napredovanje kako bi se u doglednoj budućnosti približili broju od >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << 75 zatvorenika na 100.000, koliko je u Holandiji.
Publikacija Beogradskog centra za ljudska prava u kojoj su nabrojani načini na koje bi Srbija mogla da smanji broj lica koja u kazneno-popravnim zavodima „otplaćuju svoj dug društvu“ predstavljena je juče u Medija centru.
Nikola Kovačević iz Beogradskog centra za ljudska prava rekao da se Holandija 2005. godine suočavala sa problemom prenaseljenosti zatvora, ali da je odlučnom akcijom, za deset godina, došla u situaciju da bude jedna od zemalja sa najmanjim brojem osuđenika po glavi stanovnika.
- Kada se shvatilo da stroga kaznena politika nije uticala na smanjenje stope kriminaliteta, u Holandiji su preduzeli opsežne mere kako bi rasteretili zatvorske kapacitete. Neke od mera kojima su to učinili su mogućnost odustajanja od krivičnog gonjenja ukoliko nema dokaza ili u slučaju da kažnjavanje počinioca krivičnog dela nije u javnom interesu. Takođe, pritvor se u Holandiji tretira kao posebna mera, koju sudija mora posebno da obrazloži. Primena instituta uslovne kazne i društveno korisnog rada takođe je doprinela smanjenju broja lica koja u zatvoru služe kaznu - naveo je Nikolić.
Nataša Vučković, poslanica u Skupštini Srbije i parlamentu Saveta Evrope, sačinila je 2011. godine izveštaj o potrebi promocije alternativa kaznama zatvora na osnovu koga je parlamentarna skupština SE izradila Rezoluciju.
- Pitanje alternativnih sankcija je pitanje ljudskih prava. Prenaseljenost u zatvorima vodi kršenju ljudskih prava zatvorenika. Pritom se zbog „lošeg društva“ povećava mogućnost da dođe do recidiva, a i mogućnost rehabilitacije je u takvim uslovima znatno otežana - rekla je Nataša Vučković. Ona dodaje da ni alternativne kazne nisu dovoljne ukoliko nisu u sinergiji sa socijalnim i obrazovnim institucijama društva.
- Političari nerado brane vanzavodne sankcije, jer se boje etikete da su meki prema kriminalu - istakla je Vučkovićeva.
Dušanka Garić, načelnica Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, rekla je da je Srbija rasteretila kapacitete zatvora primenom alternativnih mera, primenom Zakona o amnestiji, proširivanjem zatvorskih kapaciteta i korišćenjem instituta uslovnog otpusta.
Zatvorski dan 15 evra
Pored ljudskih prava, prema rečima Nataše Vučković, prenaseljenost u zatvorima je takođe pitanje i troškova. „U EU jedan zatvorenik dnevno košta državu 100 evra. Kod nas je to 15 evra po danu, ali i ta sredstva mogu da se smanje primenom alternativnih kaznenih mera“, rekla je Nataša Vučković.
Janković: Tabloidno društvo traži stroge kazne
Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, naveo je da u tabloidnom društvu dominira zagovaranje strogih zatvorskih kazni. „Stroge zatvorske kazne kao uostalom ni smrtne kazne nisu značajno uticale na smanjenje stope kriminaliteta“, naglasio je Janković.
