Izvor: Southeast European Times, 19.Avg.2013, 19:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alkohol sve veći problem u regionu

Alkoholizam je ozbiljno pitanje javnog zdravlja na Balkanu, s obzirom da stvara značajan pritisak na zdravstveni sistem, upozoravaju eksperti.

19/08/2013

Kruno Kartuš za Southeast European Times iz Osijeka -- 19.8.2013.

Prekomerno konzumiranje alkohola u Evropi uzrok je 1 u 7 smrti kod muškaraca starosti 15 do 64 godine, kao i 1 u 13 kod žena, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Prema nedavno objavljenom izveštaju, ljudi u EU popiju 10,2 >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << litre alkohola godišnje, dok je taj prosek u Srbiji još veći, 11 po stanovniku godišnje. Eksperti u Bosni i Hercegovini (BiH) upozoravaju da se konzumacija alkohola u toj zemlji kreće od 9,6 do 40 litara, s obzirom da ne postoje solidni podaci. Makedonija leči samo desetinu svojih ovisnika.

U hrvatskim bolnicama mentalni poremećaji prednjače po broju i dužini hospitalizacija zbog alkohola. U 2012. godini zabeleženo je ukupno 7.541 hospitalizacija zbog mentalnih poremećaja, sa ukupno 173.704 dana bolničkog lečenja.

„Hrvatska ima dobro razvijenu mrežu bolničkih ustanova koje omogućavaju lečenje osoba zavisnih od alkohola, te onih koje zbog toga imaju zdravstvene posledice.  Mreža delatnosti za mentalno zdravlje i izvanbolničko lečenje zavisnosti u zavodima za javno zdravstvo intenzivno se razvija poslednjih godina. U narednom periodu one bi morale značajnije usmeriti svoj razvoj ka prevenciji i suzbijanju alkoholizma, posebno kod mlade populacije“, saopštio je Hrvatski zavod za javno zdravlje zaSETimes.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da prosečna odrasla osoba u BiH popije 9,6 litara alkohola godišnje, ali lokalni zvaničnici smatraju da je taj broj mnogo veći i da iznosi 40 litara, s obzirom da procene SZO ne uklučuju konzumaciju alkohola napravljenog kod kuće.

U Federaciji Bosne i Hercegovine ne postoji bolnica specijalizovana za lečenje zavisnika.

„Svi zavisnici se leče u domovima zdravlja i na dnevnim terapijama. U celoj BiH mogućnost za bolničko liječenje ima samo Odeljenje za psihijatriju Kliničkog centra Banja Luka, ali je problem što oni mogu lečiti pacijente samo iz Republike Srpske“, rekla je za SETimes doktorka Nermana Mehić-Basara, psihijatar i direktorka sarajevskog Instituta za alkoholizam i druge toksikomanije.

U Srbiji je istraživanje koje je sproveo beogradski Institut za javno zdravlje dr. Milan Jovanović Batut o konzumiranju alkohola među mladima pokazalo da čak 25 odsto učenika srednjih škola redovno konzumira alkohol, kao i duvanske proizvode i narkotike.

Iako su prodaja i posluživanje alkoholnih pića maloletnicima u Srbiji zabranjeni zakonom, istraživanje je otkrilo da većina maloletnika nema problema da dođe do alkohola.

Drugo istraživanje koje je sproveo institut pokazalo je da 40,3 odsto srpskog stanovništva konzumira alkohol svakog dana. Od tog broja kod 3,9 odsto postoji visok rizik da dobiju dugotrajnu tešku bolest .

Milenko Savić iz Asocijacije klubova lečenih alkoholičara Srbije smatra da je primarni problem u Srbiji stav prema alkoholu, jer se prekomerno pijenje posmatra kao prihvatljivo ponašanje.

Ovde se smatra da je opijanje normalna stvar. Na pijanog čoveka se često gleda sa simpatijama i to je problem. Mladi se na to ugledaju i sve više i češće piju“, rekao je Savić za   SETimes.

Makeodnske vlasti procenjuju da u toj zemlji postoji čak 80.000 alkoholičara, a oko 600 njih svake godine ide na lečenje, kaže doktorka Pavlina Vaskova, nacionalna koordinatorka Nacionalnog saveta za borbu protiv alkoholizma.

Lečenje se takođe obavlja preko civilnih asocijacija, kao što je Asocijacija klubova lečenih alkoholičara, a u njemu su učestvovale hiljade alkoholičara, kao i članovi njihovih porodica.

Odvojena savetodavna kancelarija radi unutar ove asocijacije i održava otvorenu telefonsku liniju, te pomaže porodicama koje imaju probleme izazvane alkoholizmom.

„Osnovna svrha klubova je održavanje postojeće apsinencije i sprečavanje recidiva“, rekla je Vaskova.

Ovom izveštaju doprinele su dopisnica Ana Lovaković iz Sarajeva, Bojana Milovanović iz Beograda i Marina Stojanovska iz Skoplja.

Kako je alkoholizam uticao na vaš život ili život vaše porodice? Podelite svoju priču u komentarima.

Nastavak na Southeast European Times...