Izvor: Politika, 07.Dec.2013, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alijansa protiv evropskih integracija
Ekstremna desnica se priprema da posle sledećih izbora za Evropski parlament predvodi opoziciju protiv Brisela
Evropska komisija upozorila je pre nekoliko nedelja da se najljući protivnici evropskog jedinstva okupljaju pod plaštom Evropske slobodarske alijanse (EAF), pod vođstvom Slobodarske partije Austrije i francuskog Nacionalnog fronta.
Početkom minule nedelje, nemačka fondacija „Konrad Adenauer” je dala drugi znak za uzbunu. U studiji posvećenoj pokušajima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koncentracije stranaka krajnje desnice, fondacija je upozorila da bi posle prolećnih izbora svaki četvrti poslanički mandat u Evropskom parlamentu (EP) mogao da pripadne predstavnicima ekstremne desnice, ultradesnih populista i evroskeptika.
Prognoza o 25 odsto poslaničkih mandata za protivnike EU ne odnosi se na zatvoreni krug ultradesničara, kao što je to slučaj sa socijaldemokratima, narodnjacima, ili Zelenim. Strankama ekstremne desnice, međutim, pridaje se ključni značaj u okupljanju i predvođenju ostalih stranaka koje se protive bezuslovnom srastanju nacionalnih država u EU.
Tako je u predračunima fondacije uzet u obzir šaroliki zbir potencijalnih poslaničkih kandidata, od onih iz protestnih stranaka poput nemačke AfD koja se zalaže za istupanje Berlina iz evrozone, preko populista poput italijanskog komičara Bepa Grila, lidera pokreta Pet zvezda, koje bi od inicijative do inicijative, od zakona do zakona, mogle da se svrstaju na stranu ekstremne desnice.
Stranke okupljene oko EAF upravo rade na tome. Među njima su belgijski Vlams belang (Flamanski interes), holandska Partija za slobodu, litvanski Red i pravičnost, Švedski demokrati, francuski Nacionalni front, italijanska Liga za sever, slovačka desnica i austrijski slobodari. Ubrzano pripremaju osnivanje poslaničkog kluba EAF koji do sada nije mogao da se konstituiše, jer poslanički klub, frakcija, mora da ima najmanje 25 poslanika iz stranaka sedam zemalja članica EU. Sedmostruko jedinstvo nije ostvareno, zbog različitih gledanja na postavljanje prema Briselu. Jedni ne žele pakt sa strankama koje predlažu radikalno rešenje migrantskog problema. Drugi ne žele savez sa strankama koje su se „okitile” dogmom neonacizma. Svi zajedno imaju različita gledišta na to – koliko evropskog zajedništva je dopustivo.
Pristalice daljeg evropskog zbližavanja posebno brine nova inicijativa desničara, pokrenuta ne bi li se srodne partije prikazale kao građanske i demokratske. Na nedavnom sastanku u Beču, lider austrijskih slobodara Hajnc Kristijan Štrahe i ideolog francuskog Nacionalnog fronta Ludovik de Dan su se dogovorili da više ne osporavaju postojanje EU u načelu. Sada se zalažu za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, ali traže da se sve ostale prinadležnosti vrate u nacionalne okvire – slično britanskim inicijativama.
Kritičari ekstremne desnice, uz osporavanje prihvatljivosti njihove ideologije, zameraju EAF da „njihovo popuštanje predstavlja samo taktičku varku”, po onoj da vuk dlaku menja... Kao dokaz da alijansa ništa dobro ne želi EU, podsećaju na istorijat nastanka EAF.
Alijansa je osnovana u decembru 2010. godine, zahvaljujući pregovorima koji su otvoreni šest meseci ranije. Oživela ju je Slobodarska partija Austrije, uz svesrdnu pomoć Moskve, odnosno partije Jedinstvena Rusija. Na inicijativu slobodara i uz gostoprimstvo italijanske Lige za sever okupilo se nekoliko stranaka u Kortini d’Ampeco, u Dolomitima. Učestvovali su predstavnici italijanske Lige za sever i neofašističke stranke unuke Benita Musolinija, danska tada vladajuća desnica, belgijski Vlams belang, francuski Nacionalni front i, naravno, austrijski slobodari.
Zasluga za uspeh tadašnjeg sastanka pripisuje se Štraheu. Prethodno je obišao pola Evrope, ubeđujući lidere srodnih stranaka da krenu u zajednički poduhvat. Posle sastanka u Kortini, Štrahe je otputovao u Moskvu, a po povratku najavio konstitucioni sastanak „srednjoevropske inicijative otadžbinskih partija”.
-----------------------------------------------------------
Slobodari za Kosovo u Srbiji
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić svojevremeno je potpisao pakt o saradnji sa Evropskom slobodarskom alijansom u Beču – pre svega zbog zalaganja austrijskih slobodara za rešenje kosovskog problema pozitivno po Srbiju. Slobodari jedini od austrijskih parlamentarnih stranaka imaju dosledan stav da se suverenoj državi ne sme otimati njena teritorija. Tek nedavno, lider slobodara Hajnc Kristijan Štrahe je, kao jedan od retkih evropskih političara, kritikovao izjavu turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, po kojoj je Turska – Kosovo, a Kosovo – Turska.
„Turska nije Kosovo i Kosovo nije Turska”, poručio je lider slobodara Erdoganu i dodao da on (Erdogan) ponovo ima teritorijalne pretenzije u Evropi... „Turska nije deo Evrope i samo jedan najminimalniji deo (kontinenta) na jugoistoku pripada Turskoj. Pre više vekova smo se borili za takve granice i tako će uvek ostati.”
Miloš Kazimirović
objavljeno: 08.12.2013
