Izvor: Vesti-online.com, 30.Nov.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alibi nemoćnih

Previše teških reči, a gotovo nimalo pravih, konkretnih političkih poteza! Tako, u najkraćem, izgleda defincija ponašanja i reagovanja srpskih vladara u ključnim i prelomnim trenucima istorije čiji smo savremenici.

Radivoje Petrović

Dolaskom novih ljudi na vlast izložili smo naše uši vanrednim uživanjima, pa od njih možemo da čujemo sve što nam je i uhu i srcu drago. A što od toga nema nikakve vajde, sem što se malo bolje osećamo nego kad se onaj izvinjavao >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << svima umesto nas, to je druga stvar.

Srpski političari, bez obzira na to da li je reč o strateškim ili dnevnim pitanjima nemaju dlake na jeziku i ne biraju mnogo reči, ulazeći u rizik da ogole preveliku nesigurnost i nervozu koja ih izgleda postepeno okupira. Najbolji primer za to je reagovanje predsednika Nikolića na cinične izjave iz Hrvatske i pozive Srbima da se vrate nakon sramne odluke iz Haga o oslobađanju generala. Nema se tu šta prigovoriti, značajno je i što odavno niko iz Srbije nije poslao tako preciznu i iskrenu poruku službenom Zagrebu, posebno ne iz vrha države.

Ali, ozbiljnost jedne države ne meri se samo oštrinom verbalnih nastupa njenih zvaničnika, nego pre svega, i odlučnim i snažnim političkim potezima, koji sankcionišu ono što je povod za oštre izjave.

Hitra i mudra promena politike prema Hrvatskoj u bezbroj otvorenih pitanja u odnosima sa Srbijom, od povratka prognanih do regulisanja zajedničke granice, sada kada se naša bivša braća nalaze na ulazu u EU, povećava šanse Srbije ne samo da sve to reši mnogo brže, nego i da gurne malo loptu u komšijsko dvorište. Naravno, bez obzira na to što su Hrvati zainteresovani da sve što moraju ispeglaju do datuma prijema, iz Srbije na tu temu nema konkretnih političkih i državnih inicijativa.

Slično je i sa izjavama potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da će bilo kakvo rešenje za Kosmet biti - bolno.

Ne sporeći iskrenost ove dijagnoze, ruku na srce, realni status i pozicija južne srpske pokrajine jasna je svakom prosečnom Srbinu. Ali, uloga Vučića i ostalih nije da konstatuje već poznato, nego da vuče poteze i insistira na rešenjima koja sprečavaju bol njegovog naroda.

Godinama i mesecima kukumavčimo o Kosmetu, a idemo u rasplet i pregovore bez poznate političke platforme, ne znamo šta hoćemo ni šta nam je cilj. Niko još deo svoje teritorije nije odbranio samo verbalno.

Teško da će to uspeti i Ivici Dačiću kao premijeru i šefu srpske policije u slučaju ozbiljnih incidenata na jugu Srbije povodom dana albanske zastave i podizanja spomenika pripadnicima tamošnjih šiptarskih terorističkih snaga. Dačićevo "nemoj posle da bude prekomerna upotreba sile" zvuči smešno u sudaru sa životom gde hiljade mladih i starih kliču stranoj državi, mašu njenim zastavama, a sve to bez ikakvog straha kreiraju pripadnici lokalnih organa vlasti.

 

Gde je država Srbija, primena zakona, na kraju, sećanje na vrlo slične manifestacije pre nekoliko decenija na Kosmetu, kada je to, pokazalo se, bio uvod u proglašenje nezavisnosti južne srpske pokrajine. Osim srpske nemoći i karikaturalne izjave sve ostalo je u znaku crveno-crnog haosa na jugu Srbije.

Iz defanzivnog političkog ambijenta, koji je podrazumevao da svaka državna mera zarad očuvanja, ugleda, dostojanstva i suvereniteta Srbije zazire od optužbi za nametnuti nacionalizam, a koji je uz pomoć satrapa sa strane formirao Tadić, izlazi se samo odlučnim i radikalnim potezima kojima se potvrđuje diskontinuitet u odnosu na prethodnika i odlučnost državne politike. Teškim rečima, kakve slušamo od početka mandata nove vlasti, zatrpava se ono što se suštinski događa iza kulisa, a što, izgleda, lideri Srbije ne umeju, ne mogu, ili ne smeju da promene.

U tom slučaju neka rečito, kao i do sada, saopšte narodu: da li je Srbija zrela i slobodna da brine o sebi, ili smo pod okupacijom i treba nam staratelj. Posle toga biće lakše i njima i nama.

Nastavak na Vesti-online.com...