Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Feb.2011, 13:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aleksov predsednik Srpske samouprave u Mađarskoj

BUDIMPEŠTA -

Ljubomir Aleksov ponovo je, po drugi put zaredom, izabran za predsednika Zemaljske samouprave Srba u Mađarskoj. On je dobio najviše glasova na izbornoj sednici Skupštine srpske samouprave, održanoj ovog vikenda u sedištu te manjinske samouprave u Budimpešti.

Istovremeno je izabrano i dvoje potpredsednika, Milica Pavlov i Borivoj Rus, svi sa liste "Segedinski Srbi", koja u novoj Skupštini, formiranoj 9. januara ove godine, ima 15 od ukupno 21 delegata. Ostalih >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << šest mesta pripadaju "Srpskom forumu", koji većinu ima u Srpskoj samoupravi Budimpešte.

"Izbor rukovodstava manjinskih samouprava u teritorijalnim jedinicama, dakle županijama i Budimpešti kao posebnoj administrativnoj celini, već je obavljen. Ovdašnji Srbi su samo u županiji Pešta i glavnom gradu Mađarske uspeli da formiraju dovoljan broj lokalnih samouprava da bi imali pravo i na regionalne. U oba slučaja su na čelu ostali dosadašnji predsednici, u županiji Pešta to je Petar Krunić, a u Budimpešti Borislav Rus", izjavio je Aleksov Tanjugu.

Prema njegovim rečima, novina u radu regionalnih i zemaljskog tela Srba u Mađarskoj gotovo da i nema, jedino se smanjio broj poslanika u nacionalnim skupštinama. U zemaljskoj ih ima 21, a u regionalnim, odnosno teritorijalnim po sedam.

"Na manjinskim izbornim listima, sačinjenim za lokalne izbore održane 3. oktobra prošle godine, bilo je nešto manje od 3.000 Srba. To je realan broj imajući u vidu poslednji popis stanovništva i manje-više pokrivene su sve one regije gde Srbi žive ili su nekada živeli. Na osnovu tih rezultata najpre su formirane mesne, a 9. januara dve regionalne i zemaljska samouprava", podsetio je Aleksov.

U zemaljskoj i budimpeštanskoj samoupravi najviše glasova su dobile pomenute dve organizacije, Segedinski Srbi i Srpski forum, dok su u županiji Pešta primat odneli Udruženje za negovanje tradicije i manjinske kulture i Srpski klub.

"Predstoji nam mnogo posla, a mnogo toga zavisi od finansiranja, koje je sve više ograničavajući faktor u uslovima opšte štednje u državi", rekao je lider mađarskih Srba.

Odgovarajući na pitanje da li je nakon formiranja (druge) vlade Viktora Orbana, maja prošle godine, došlo do nekih promena u odnosu na srpsku manjinu Aleksov je izneo negativan stav.

"Novina posebno prema srpskoj manjini nije bilo, ali se neke stvari generalno menjaju. Ono što smo mi kao princip zacrtali jeste da se u tekućem izbornom mandatu reguliše i ostvari zastupništvo nacionalnih zajednica u parlamentu i da se manjine i dalje potpomažu i finansiraju", ukazao je Aleksov.

Takve ideje, kako je rekao, načelno zagovara i vlada Saveza demokratske omladine (Fides) i demohrišćana, ali je pitanje da li će se to ostvariti i u praksi. Ta tema je sada veoma aktuelna pošto je toku izrada novog ustava, a potom i novog izbornog zakona, koji bi, najzad, rešio pitanje mandata 13 zvanično priznatih nacionalnih manjina u Mađarskoj.

"Krajem prošle godine bila je sazvana sednica gde smo bili pozvani predstavnici svih manjinskih zajednica, uz učešće potpredsednika odbora zaduženog za pripremu novog mađarskog ustava. Tu smo dobili neke najelementarnije informacije, pa očekujemo nastavak dijaloga. Rečeno nam je da se dosadašnji status nacionalnih manjina neće promeniti, da će i u novom ustavu manjine biti državotvorni faktor", zaključio je Aleksov.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...