Izvor: Politika, 25.Okt.2013, 15:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aleksandar Vučić traži izvinjenje od Turske

Povodom izjave turskog premijera u Prizrenu „Kosovo Turska, a Turska Kosovo” Vlada Srbije najavila najoštriji demarš Ankari

Izjave turskog premijera Redžepa Tajipa Erdoganana Kosovu i Metohiji predstavljaju grubo kršenje međunarodnog prava i mešanje u unutrašnje stvari Republike Srbije, ocenila je Vlada Srbije i sa jučerašnje sednice poručila da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << će uručiti najoštriji demarš turskim vlastima i zatražiti neodložno objašnjenje za ovakav postupak.

Zvanični Beograd izgleda da je tek trećeg dana od izjave turskog premijera u Prizrenu da je „Kosovo Turska, a Turska Kosovo” shvatio težinu Erdoganove poruke izrečene u Dušanovom gradu. Usledile su reakcije zvaničnika, ali uzavrele su i strasti   pristalica Liste „Srpska” koji su organizovano autobusima stigli juče pred zgradu vlade uzvikujući „Kosovo je Srbija”, čekajući da im se obrati  Aleksandar Vučić.

Vlada Srbije ocenila je da takve izjave direktno štete odnosima između Ankare i Beograda i remete nastojanja Srbije da normalizuje stanje u regionu, posebno na Kosovu i Metohiji. Vlada je izrazila uverenje da će Evropska unija, preko svojih nadležnih organa, a i u prestonicama svih zemalja članica, preduzeti odgovarajuće mere prema Turskoj, kao što uobičajava u sličnim prilikama, s obzirom na to da se radi o činu kojim se remeti mirovni proces u južnoj srpskoj pokrajini.

Erdoganov istup u Prizrenu prethodno je juče premijer Ivica Dačić okarakterisao kao direktnu provokaciju usmerenu ka Srbiji. Dačić je još naveo da tako nešto ne može da se dogodi u modernoj Evropi i da, što se Srbije tiče, to nije moguće.

Obraćajući se okupljenima ispred Vlade Srbije koji su uzvikivali „Kosovo je Srbija”, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je  rekao da Srbija „nije dozvolila ni većima od Erdogana da je ruše”.

Erdoganova izjava u Prizrenu očigledno je bolnija od svih prethodnih „problematičnih” izjava najviših turskih predstavnika, koje, iako date u sličnom duhu, nisu bitno poremetile odnose Beograda i Ankare, koji su bili u uzlaznoj putanji nekoliko godina. Možda i zbog toga što je data u specifičnim okolnostima kampanje za lokalne izbore na Kosovu i Metohiji koji će biti održani 3. novembra. Na taj ugao ukazao je i sam premijer Dačić ironičnim pitanjem da li je i Erdogan boravio u verskoj poseti, kada je u Prizrenu u okviru kampanje za lokalne izbore rekao da favorizuje Tačija.

„Ne mogu se tako normalizovati odnosi Beograda i Prištine”, dodao je srpski premijer.

Poznavaoci prilika tvrde da turski premijer, koji svoju zemlju sve više islamizuje, udaljavajući je od principa moderne sekularne države kakvu je ustrojio Kemal Ataturk, nije ni mislio na posledice po odnose Beograda i Prištine. Dopuštajući da je njegov nastup bio manjim delom u funkciji podrške Tačiju uoči lokalnih izbora na Kosovu, ocenjuje se da Erdogan zapravo gradi svoju poziciju pred predsedničke izbore u Turskoj sledeće godine, na kojima će se verovatno kandidovati.

Redžep Tajip Erdogan, koji je već deset godina na čelu turske vlade, uz ministra spoljnih poslova Ahmeta Davutoglua, glavni je zagovornik nove politike koja pokušava da ojača uticaj Turske u svim zemljama u regionu gde žive muslimani, pozivajući se na nasleđe Osmanske imperije. „Osmanski vekovi Balkana su uspešna priča, a sada je treba obnoviti”, jedna je od tipičnih Davutogluovih izjava iz poslednjih godina, koja potvrđuje konstantu turske spoljne politike u regionu.

To je i u pozadini Erdoganovog istupa i na Kosovu pre tri dana, zbog čega, prema nekim našim izvorima, kosovski Albanci ne mogu da budu srećni. Činjenica je da se Albanci u borbi za samostalnost nisu previše koristili svojom pretežno islamskom veroispovešću, svesni da njihov politički projekat ne bi imao takvu prođu na Zapadu kad bi potencirali vezanost za islam.

Ono što je dodatni motiv zainteresovanosti turske vlade za Kosovo (čiju su nezavisnost priznali među prvima i aktivno lobiraju da što veći broj islamskih zemalja uradi isto, zbog čega ih je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u maju ove godine u Ankari pozvao da to ne čine) jeste to da u Erdoganovoj Partiji pravde i razvoja pa i u državnim strukturama, navodno, ima mnogo ljudi poreklom sa Kosova ili iz Albanije, čime se delimično objašnjava neuobičajena brojnost delegacije koja je upravo bila u Prištini (600 članova).

Kakva god, međutim, bila pozadina poslednjih poruka iz Prizrena, njen tajming je nesumnjivo loš – neposredno uoči lokalnih izbora, koji u slučaju Kosova nisu „samo” lokalni, na kojima se lomi Briselski sporazum, odnosno budućnost odnosa Beograda i Prištine. Izjava koja bi sasvim sigurno izazvala protest u bilo koje vreme, u atmosferi predizborne kampanje dobija dodatnu dimenziju i nesumnjivo će bar u delu političke javnosti dovesti do naglašenih reakcija. A to će se neminovno odraziti na odnose Beograda i Ankare, koji su ušli u novu fazu potpisivanjem Istanbulske deklaracije aprila 2010. na sastanku tri predsednika – Tadića, Gula i Silajdžića. Njome je označen „novi početak” u odnosima Srbije, Turske i Bosne i Hercegovine zarad stabilnosti na Balkanu.

Dogovor o redovnim trilateralnim susretima prihvatila je i nova vlast u Beogradu, pa je predsednik Nikolić posle bilateralne posete Ankari u februaru ove godine tri meseca kasnije opet bio u Turskoj na trojnom sastanku. To je bio treći trilateralni susret predsednika Srbije, Turske i BiH – posle istanbulskog 2010,drugi je održan 2011. u Karađorđevu, a četvrti je zakazan za 2014. u Sarajevu. Ako ovakav razvoj događaja ne bude uticao i na dnevni red trilaterale. Pretpostavka je da ne bi trebalo da dođe do zastoja u ekonomskoj sferi i da neće biti stavljen pod znak pitanja biznis-forum predviđen za 18. decembar u Sarajevu. Tim velikim skupom biznismena tri zemlje trebalo je da zaživi ekonomska trilaterala, čije su osnove postavljene potpisivanjem Protokola o ekonomskoj trgovini i saradnji u maju u Ankari. Ministri potpisnici Rasim Ljajić, Mirko Šarović i Zafer Čaglajan ocenili su da taj dogovor ima istorijski značaj.

Ako u ekonomiji i ne bude zastoja, onaj koji se tiče plana otvaranja turskog konzulata u Novom Pazaru svakako će se nastaviti. Ambasada Republike Turske podnela je u septembru 2011. zahtev našem Ministarstvu spoljnih poslova za otvaranje konzulata u kojem bi obavljala konzularne poslove za građane Raškog i okolnih okruga, na šta je u aprilu ove godine svoje domaćine u Beogradu podsetio predsednik turskog parlamenta Džemil Čiček (kao i na zahtev za otvaranje kulturnog centra Turske u Beogradu).

Stvar je u tome, međutim, što uprkos svim zvaničnim izjavama o prijateljstvu i saradnji, ovde nije bilo, kako saznajemo, dovoljno poverenja. Tome su svakako doprinele ranije zvučne izjave turskih zvaničnika, pre svih Davutoglua. Šef turske diplomatije (neki kažu i ideolog neoosmanizma) uporedio je strategiju Bašara el Asada sa „etničkim čišćenjem devedesetih godina u Srebrenici i istočnoj Bosni, sprovedenim s ciljem da se stvori srpska teritorija očišćena od Bošnjaka”. Bilo je to samo nekoliko dana uoči trilaterale u Ankari, što očigledno nije osujetilo taj skup. Sam Dačić je juče podsetio na Davutogluove izjave poput one da je napad na Sarajevo, napad na Tursku.

I Erdogan se „proslavio” sličnim porukama. Jedna od najupečatljivijih je iz jula prošle godine kada je opisao kako je posetio Aliju Izetbegovića u bolnici u Sarajevu, koji mu je tada rekao: „Ostavljam ti Bosnu u amanet. Bosna je ostavština Osmanlija.”

Biljana Čpajak

Biljana Baković

-----------------------------------------------------------

Oštar protest ambasadoru Turske

Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić pozvao je juče turskog ambasadora Mehmeta Kemala Bozaya i uložio oštar protest povodom izjava premijera Turske Redžepa Tajipa Erdogana u toku boravka u Prizrenu na Kosovu i Metohiji. Zatražio je hitno objašnjenje zvanične Ankare i izrazio očekivanje da će Ankara ponuditi izvinjenje. Ambasador Turske je istakao da je premijer Erdogan „netačno citiran u medijima”, da je u svom istupanju u Prizrenu „pohvalio Srbiju” i da „uopšte nije imao nameru da je vređa”. Srpski ministar je podvukao da će „Erdoganova demonstracija uticati na odnose Srbije i Turske i da im je već nanela štetu”, da je izjava duboko uvredljiva i suprotna svemu što turski rukovodioci izjavljuju u susretima sa srpskim zvaničnicima.

-----------------------------------------------------------

Bratstvo u džamijama

Turski premijer Erdogan postao je počasni građanin Prizrena kada je u novembru 2010. posetio ovaj grad i zajedno sa Hašimom Tačijem obišao Sinan-pašinu džamiju koja je obnovljena sredstvima turske vlade. Ukazane su mu počasti kao „najvećem poborniku proglašenja kosovske nezavisnosti” koji je svog domaćina navodno uporno nagovarao da „ni časa ne okleva sa deklaracijom o suverenitetu”. Erdogan je na Tačijevu pohvalu pre tri godine u Prizrenu uzvratio ocenom da je Turska uvek bila prijatelj Kosova i da „svaka zemlja na svetu treba da od Kosova uči šta koegzistencija različitih zajednica stvarno znači”. Na Kosovu postoji 150 džamija koje simbolizuju bratstvo između Turske i Kosova, rekao je tada Erdogan.

 

objavljeno: 25.10.2013.

Nastavak na Politika...