Izvor: Politika, 04.Nov.2010, 11:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Milosavljević: Raduje me nagrada ugledne kuće Tanjug
BEOGRAD - Ovogodišnji dobitnik nagrade Novinske agencije Tanjug „Zlatno pero” za najbolju pozorišnu kritiku o predstavama Bitefa Aleksandar Milosavljević izjavio je da ga veoma raduje to priznanje, jer ga dodeljuje ugledna kuća.
Milosavljević je nagrađen za kritiku švajcarske predstave sa 43. Bitefa „Aerodromski klinci”, koja je emitovana na Trećem programu Radio Beograda. Priznanje će mu biti uručeno sutra, na Dan Tanjuga 5. novembra, u sedištu nacionalne agencije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
„Bio sam jako uzbuđen i počastvovan kada sam čuo vest o nagradi. Smatram da se, s obzirom na to da je Tanjug izuzetno ugledna kuća, na kojoj praktično počiva naše novinarstvo, do sada vrlo vodilo računa kome ta nagrada ide u ruke. Zato mislim da ona ima prestižni karakter”, izjavio je Milosavljević u intervjuu Tanjugu.
Nagrada je ustanovljena 2006. i do sada su je dobili Muharem Pervić, Vladimir Stamenković i Ivan Medenica, koji je ove godine bio predsednik žirija.
Na molbu da oceni stanje u našoj pozorišnoj kritici, Milosavljević, koji je sada direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, napomenuo je da se „već nekoliko godina vrlo sporadično bavi pozorišnom kritikom”.
„Pišem kritike samo o predstavama Bitefa ili nekim gostovanjima, smatrajući da nije u redu da kao čovek koji radi u jednom pozorištu, procenjujem umetničke domete predstava svojih kolega”, objasnio je on.
„Možda će nekom zvučati pretenciozno ako iz te pozicije kažem da je stanje u našoj pozorišnoj kritici vrlo nezavidno. Bojim se da u ovom trenutku imamo mali broj ljudi koji zaista odgovorno, na adekvatan način i sa odgovarajućim znanjem, pišu pozorišnu kritiku”, izjavio je Milosavljević.
On je ukazao da je to „posledica mnogo većeg problema - tretmana kulture u našim medijima”.
„Mislim da je u medijima, sem časnih izuzetaka, tretman kulture takav da ona biva marginalizovana. Namesto kulture dobijamo prikaze onoga što je zapravo estrada”, ukazao je on.
„To je neka vrsta pobrkanih lončića, ustupak nečemu što se smatra nalogom vremena, a zapravo nas vodi put nestručnog bavljenja poslom, otvara prostore podršci komercijalizacije kulture i dovodi nas u situaciju da možemo na prste jedne ruke da nabrojimo pozorišne kritičare koji su relevantni”, ocenio je Milosavljević.
On je kazao da smo „do pre desetak godina imali ne samo ozbiljne rubrike kulture u svim novinama i elektronskim izdanjima, nego su se mediji prosto utrkivali ko će imati boljeg, informisanijeg, edukovanijeg pozorišnog kritičara”.
Na pitanje šta bi u idealnom smislu trebalo da predstavlja pozorišna kritika, odgovorio je da je to veoma ozbiljna tema i da se time bavi kao predsednik Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa.
„Ne samo ja, nego i nekoliko članova tog udruženja maksimalno se trudimo da doprinesemo edukaciji mladih kritičara. Otuda s vremena na vreme organizujemo radionice mlade kritike, otuda Sterijino pozorje ima svoj segment bavljenja pozorišnom kritikom, a časopisi „Scena” i „Teatron” otvaraju svoje prostore za mlade kritičare”, rekao je on.
„Svi mi koji smo svesni problema nastojimo da definišemo moguće ciljeve pozorišne kritike, da bi ti mladi ljudi mogli da znaju i shvate šta ih očekuje i šta je njihov zadatak”, dodao je Milosavljević.
Prema njegovom mišljenju, pozorišna kritika je neka vrsta posredovanja između umetničkog dela i publike, mada on sam izbegava da to tako definiše.
„Pre verujem da je pozorišna kritika način da se skrene pažnja na ono što je dobro ili ono što je loše u pozorišnoj produkciji. Pozorišni kritičar komunicira sa pozorišnom publikom, ali i sa pozorišnim stvaraocima”, precizirao je on.
Milosavljević je istakao da „ne postoji nijedna umetnost u kojoj kritika može da ima tako delotvornu ulogu kao što je to slučaj sa pozorišnom kritikom, upravo zato što pozorišna predstava nije nikada definitivno završeno delo”.
„Pozorišna kritika, za razliku od kritike svih ostalih umetničkih dela, nastavlja da živi iz večeri u veče pred publikom. I glumci i reditelj itekako mogu da koriguju određene stvari”, obrazložio je on dodajući da sada, pošto je zaposlen u pozorištu, zna kako stvari funkcionišu i sa druge strane.
„Više ne gledam pozorište samo iz sale, nego gledam i šta se događa iza kulisa, šta se događa posle svake predstave i znam na koji način stvaraoci itekako očekuju mišljenje pozorišnih kritičara”, rekao je on.
Milosavljević je ukazao da „nažalost, postoji mnogo pozorišnih kritičara u našoj zemlji čije mišljenje pozorišnim stvaraocima nije bitno”.
„Vrlo je malo onih kritičara do čijeg mišljenja pozorišni stvaraoci drže. A šta su zadaci pozorišne kritike, samim tim i kakvi su zadaci kritičara, to je jako obimna priča”, zaključio je on.
Tanjug
objavljeno: 04.11.2010.
