Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Avg.2018, 15:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Belić - srpski lingvista veka
U okviru 16. Međunarodnog kongresa slavista danas je u Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti organizovan okrugli sto "Aleksandar Belić u istoriji slavistike", posvećen jednom od najznačajnijih srpskih filologa i lingvista, nekadašnjem rektoru Beogradskog univerziteta i predsedniku SANU.
Upravnik Međunarodnog slavističkog centra prof. dr Dragana Mršević Radović nazvala je Belića (1876-1960) lingvistom veka, istakavši da je on obeležio prvu polovinu 20. veka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da bi nakon njega nastala Belićeva lingvistička škola i kroz nju Belić ponovo bio prisutan.
"Sa njim je počela jedna nova era u lingvistici. Završilo se sa starom filologijom, sa mladogramatičarskim pristupom, počeo je da se izučava jezik u svoj svojoj sveobuhvatnosti, u svim slojevima, jezik kao konkretan jezik i kada pogledate Belić je bio u osnovi u svim oblastima", rekla je Mršević Radović Tanjugu.
Belićeva unuka Marina Kosanić prisetila se kako se sa sestrama igrala pored svog deke dok je on pisao i radio.
"Nijednog momenta mu nije bilo teško da nam odgovori, da nam objasni, da nas savetuje i nikada nije odao utisak da mu smeta što ga prekidamo. Bio je vrlo dobar kozer i društvo se uvek zabavljalo, dolazio je recimo i Andrić. Tu se diskutovalo, razgovaralo, ali za mene je on bio samo moj deda. Rasla sam uz njega i bili smo manje-više drugovi, s tim što se njegova slušala", ispričala je Kosanić Tanjugu.
Teatrolog Raško Jovanović iz poslednje generacije Belićevih studenata smatra da je on do danas ostao najveći srpski lingvista i neprevaziđen i kao profesor i kao naučni istraživač.
Bavio se, podseća Jovanović, različitim temama od dijalektologije do morfologije i bio je autor pravopisa doslovno izgrađenog na fonetskim principima.
"Prvi je u našoj nauci rasvetlio Vukovu borbu za jezik i pravopis. Bio je odličan predavač, kozer. Došli smo na prvi čas i odmah nam je sve razjasnio, počevši od stava da su "šare ćirilice lepše od šara latinice"", ispričao je Jovanović, dodavši da je u Belićevo vreme ćirilica diskretno bila potiskivana.
Belić je bio, seća se Jovanović, čovek velike erudicije, naučnik svetskoga glasa, njegovi radovi su prevođeni i štampati u inostranstvu, a predavao je po knjizi "O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku" koja je donela sumu njegovih znanja, jer "lingvistika je i nauka o jeziku i filozofija jezika, nauka o upotrebi jezika i o rasprostranjenosti jezika".
"Tada je i počinjalo raslojavanje po republikama, pravopis dveju matica - srpske i hrvatske, odmah se tu izdvojila i Bosna, sada bi se izdvojila i Crna Gora, a sve je to nastalo iz srpskog jezika i profesor Belić je sve to znao. On je imao najbolji pravopis savremenog jezika na području Balkana i za srpski jezik i za nauku o srpskom jeziku doprinos profesora Belića bio je nemerljiv", ocenio je Jovanović.
Međunarodni slavistički centar izdao je troknjižje posvećeno Beliću.
Prva knjiga se, prema rečima Mršević Radović, bavi ulogom Belića i razvojem lingvistike između dva svetska rata, pre prvog rata i posle rata i pokazuje da je Belić ispunio sve to vreme, sve pravce i sve kontakte sa svetom na polju lingvistike, zbog čega i jeste, naglašava ona, lingvista veka.
Druga knjiga na novi način rasvetljava staru građu pronađenu u arhivima, te se tu nalazi do sada neobjavljena Belićeva prepiska sa češkim filolozima, zapisi sa lingvističkih sekcija koje je Belić vodio u Institutu posle rata koje je svojom rukom zapisivala akademik Irena Grickat te se može videti kako se razvijala lingvistička misao i ko je sve učestvovao u tim diskusijama.
Treća knjiga rasvetljava kako je nastao srpski književni jezik - takozvani "beogradski stil", a sam Belić je smatrao da je poštovanje norme bitnije nego vršiti eksperimente koji bi narušili unutrašnju strukturu jezika.
Međunarodni slavistički centar izdao je i bibliografija "Aleksandar Belić (1876-1960)" koja počinje "Porodičnim slikama" na osnovu razgovora sa članovima porodice, zatim sledi deo posvećen Belićevom životu i delu, sećanja Isidore Sekulić i Raška Jovanovića i velika bibliografija, dok je na koricama Belićev akvarel, jer je slikarstvo bio njegov hobi.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
