Izvor: Blic, 06.Nov.2013, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alber Kami, sto godina
Pre tačno 100 godina, 7. novemba 1913, rođen je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost.
U Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" u Beogradu, sutra će biti otvorena izložba "U traganju za smislom" u čast Kamijevog jubileja, kao i 100 godina od početka objavljivanja dela "U traganju za izgubljenim vremenom" Marsela Prusta.
Kami je rođen u varošici Drean, u njegovo vreme zvanični francuski naziv je bio Mondovi. Njegov rodni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Alžir, zapravo tri severna primediteranska departmana, tada je bio integralni deo Francuske.
Pošto je njegova porodica bila skromnih mogućnosti, školovao se uz državnu pomoć. Na Univerzitetu u Alžiru je diplomirao filozofiju. Kami se bavio novinarstvom, počev od 1937. godine. Tokom studija bio je zapažen fudbaler, a tokom Drugog svetskog rata aktivan učesnik Pokreta otpora.
Njegovo književno delo izraz je osećaja opšte paradoksalnosti savremenog sveta. Smisao je pronalazio u stvaralaštvu, a, prema njegovim rečima, stvarati znači dva puta živeti.
Roman "Stranac", svojevrsni prikaz besmisla, objavljen je 1942. godine. A tokom te godine pojavio se i njegov esej "Mit o Sizifu". Ostala dela: "Kuga" i "Pad", pozorišni komadi "Kaligula", "Pravednici", "Opsadno stanje" i "Nesporazum", eseji "Svadba", "Pisma nemačkom prijatelju" i "Pobunjeni čovek"...
Švedska kraljevska akademija dodelila mu je 1957. godine Nobelovu nagradu za književnost, a on je tvrdio da je nagradu dobio za esej "Razmišljanja o giljotini".
Smatra se da je taj esej jedan od najznačajnijih tekstova u borbi protiv smrtne kazne.
Kami razmatra nedelotvornost i probleme smrtne kazne na ideološkoj ravni i smatra da ona umnogome zavisi, kao i egzekucija osudjenih, od mesta i uloge države, ali da "ni u srcima ljudi , ni u prirodi društva neće biti stabilnog mira do onog trenutka kada smrtna kazna bude van zakona - ukinuta".
Kami je poginuo 4. januara 1960. godine u saobraćajnoj nesreći u varošici Vilblevin na severu Burgundije.
Automobil je vozio njegov izdavač Mišel Galimar. I danas decenijama docnije polemiše se o uzroku tragedije, kao i tome da li bi Kami trebalo da se nadje medju "besmrtnima" u pariskom Pantenonu.
Najčitanije SADA:
