Izvor: RTS, 23.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanski parlament usvojio zakon o lustraciji
Albanski parlament doneo je odluku da se otvore tajna dokumenta iz komunističkog perioda da bi se sprovela lustracija visokih državnih službenika. Zapad kritikuje potez Berišine partije.
Parlament u Albaniji usvojio je kasno sinoć zakon o lustraciji. Cilj zakona, koji je pravljen prema uzoru na češki zakon o lustraciji iz 1995. godine, jeste da utvrdi da li su istaknute ličnosti današnjeg političkog života, pravosuđa i univerziteta, pre 1990. godine sarađivale sa tajnom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << policijom.
Prema ovom zakonu, svima onima za koje se utvrdi da su učetsvovali u sprovođenju nasilja i pružanju informacija tajnoj službi Sigurimi biće zabranjeno da obavljaju državne i javne funkcije.
Za ovaj zakon glasali su članovi Demokratske partije premijera Salija Beriše i njegovi saveznici, ignorišući apel SAD da se glasanje o zakonu odloži da bi se obavile sveobuhvatne konsultacije, preneo je Rojters.
"Mi smatramo da ovaj zakon predstavlja izvesno poštovanje prema svima onima koji su prošli golgotu, čije su kosti bile lomljene, koji su osuđivani bez suđenja i čija je imovina oduzeta", izjavio je Beriša.
U vreme 40-godišnje diktature Envera Hodže, ubijeno je 5.037 muškarca i 450 žena, 34.135 ljudi je zatvoreno, od kojih je 1.000 umrlo, a 308 poludelo, navela je agencija.
Lustraciju će obaviti petočlana komisija, koja će raditi do 2014. godine.
Pretpostavlja se da će desetine tužilaca i sudija, uključujući i one koji istražuju optužbe o korupciji članova vlade, biti primorani da napuste svoje poslove na osnovu novousvojenog zakona, navodi Rojters.
Opoziciona Socijalistička partija Edija Rame navela je da je "razočaravajuće to što, osamnaest godina od okončanja komunizama, premijer i vlada Albanije žele da otvore dosijea iz komunističkog perioda da bi zatvorili dosijea o korupciji".
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je da je albanski parlament usvojio zakon o lustraciji na brzinu.
U saopštenju iz Strazbura se navodi da "nije ostavljeno dovoljno vremena za objašnjenja zbog čega je taj zakon neophodan, gotovo dve decenije posle pada komunističkog režima".
"Vremenski faktor je osnova za zabrinutost da će zakon načiniti veće nepravde nego što će popraviti štetu", istakao je Dejvis.
