Izvor: Southeast European Times, 27.Jan.2015, 17:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanske manjine se protive teritorijalnoj reorganizaciji

Grupe civilnog društva u Albaniji pozivaju na referendum kako bi se izmenila nova teritorijalna reorganizacija zemlje, u cilju ublažavanja etničkih tenzija.

27/01/2015

Erl Murati za Southeast European Times iz Tirane -- 27.1.2015.

Albansko civilno društvo poziva zvaničnike da ublaže tenzije i zaštite manjine od diskriminacije i potencijalnog nasilja nakon odluke da se ukinu postojeće opštine i uspostavi nova teritorijalna administracija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<
Vlada je smanjila 384 jedinica lokalne uprave na 65, čime su efektivno stvorene opštine sa albanskom većinom.

Predstavnici grčke, makedonske i drugih manjina kažu da vlada krši njihova prava i međunarodne norme.

„Teritorijalna reforma suprotna je duhu Konvencije za zaštitu nacionalnih manjina i predstavlja flagrantno kršenje prihvaćenih evropskih standarda“, rekao je Vanđel Dule, lider strane Savez za ljudska prava u Tirani, u izjavi za SETimes.

Novom teritorijalnom organizacijom stvaraju se opasni uslovi koji bi mogli da dovedu do društvenih sukoba i etničkih konfrontacija, kaže Stavri Marko, predstavnik Komuniteti Himarjot u nekada većinskoj grčkoj opštini Himara.

„To ugrožava dobrostanje i imovinu opštine Himara“, rekao je Marko za SETimes.

Predstavnici manjina kažu da je taj korak u suprotnosti sa ustavom, s obzirom da će javne škole sa nastavom na jezicima manjina biti zatvorene i oni će ostati bez osnovnih prava, čak i bez prava na opredeljenje.

„To su prava zagarantovana ustavom, a ustav se mora poštovati“, navodi Marko.

Manjine kažu da njihov glas nije uziman u obzir na sastancima sa premijerom Edijem Ramom niti u parlamentu.

„Ovo je pitanje koje pripada zajednici. Građani moraju sami da odluče; građani bolje poznaju balans suživota“, kaže Enio Teodori, student prava u Tirani iz sela Dropulj, u izjavi za SETimes.

Makedonska manjina zatražila je da bude zastupljena u tri opštine, ali nova teritorijalna organizacija dovela je opštine Golo Brdo i Goru u treću opštinu – Puštec.

„Volja makedonske zajednice u Albaniji se ne poštuje. Mi Makedonci koncentrisani smo u tri oblasti, ali naši zahtevi su samo delimično uzeti u obzir“, kaže Edmond Temelko, predsednik opštine Puštec, u izjavi za SETimes.

Zvaničnici navode da će se nova teritorijalna organizacija primenjivati na lokalnim izborima koji će u junu biti održani u Albaniji.

Međutim, predstavnici civilnog društva ukazuju da nova opštinska mapa treba da se izmeni kako bi se uključile manjine, a potom da bude odobrena u parlamentu.

Udruženje zajednica i opština u Albaniji podnelo je zahtev Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) za održavanje referenduma kako bi se poništila reorganizacija.

„Već imamo potrebne potpise, predstavićemo ih Centralnoj izbornoj komisiji i nadam se da ćemo početi što pre“, kaže Vasfi Apostoli iz stranke Makedonski savez za evropsku integraciju, u izjavi za SETimes.

Za održavanje referenduma mora se prikupiti 20.000 potpisa po opštini.

Albanskim zakonom predviđeno je da referendum ne može da se održi tri meseca pre ili posle izbora. Lokalni izbori zakazani su za 21. jun i sve procedure vezane za referendum moraju da se okončaju u martu.

Međutim, potrebno je pet glasova članova CIK da bi referendum bio odobren. CIK je dugo radio sa četiri člana, jer su druga tri podnela ostavke.

„Teritorijalna reforma odigrala se u kratkom vremenu. To je svakako ugrozilo etničke manjine. Manjinski regioni rasparčani su na razne lokalne jedinice. To je stvorilo probleme u očuvanju jezika i običaja, kao i publikacija i radio-televizije na koje imaju pravo“, kaže Fatos Badžaku, analitičar lista Šćip u Tirani, u izjavi za SETimes.

Badžaku dodaje da to pitanje treba rešiti brzo zato što izaziva lokalne tenzije, ali i da bi se osigurala regionalna bezbednost.

Vlada ostaje pri tome da novom teritorijalnom mapom etničke manjine nisu uskraćene i da je ona povoljnija za njih.

„Teritorijalnom organizacijom poštuju se prava manjina uvažavanjem generalnih kriterijuma. Kada smo iscrtavali novu teritorijalnu mapu postavili smo niz dodatnih kriterijuma koji idu upravo u korist manjinama i njima se ne krše etničke proporcije“, kaže ministar lokalne uprave Bledi Ćući.

Etničke tenzije povećale su se prošlog meseca kada je UHRP u parlamentu zahtevao da grčka manjina dobije sopstvenog predstavnika u nacionalnom savetu za radio i televiziju, ali je parlament to odbio.

Albanske manjine nisu priznale rezultate popisa iz 2011. jer na formularima nije bila uključena stavka o etničkoj pripadnosti, nego su građani imali opciju da označe kućicu „drugi“. Aktivisti koji se zalažu za prava manjina kažu da je takvom procedurom znatno smanjen broj pripadnika manjina.

„Teritorijalna pitanja uvek su delikatna stvar. Treba ih detaljno proučiti i ne ostavljati u rukama parlamentarnih većina, kad god se one menjale“, kaže Hasan Celibaši, ekspert iz Centra za bezbednost i posvećenost u Tirani.

„Teritorijalna organizacija je nešto što nadilazi političke snage i utiče ne samo na političke stranke, nego na celokupno stanovništvo. Vlade dolaze i odlaze, a administrativna organizacija ne može da se menja kako ko poželi. Treba oprezno da postupaju, jer može doći do nasilja, socijalnih sukoba i etničkih konflikta u manjinskim područjima. U tim oblastima situacija je krhka i nove administrativne mape mogu da dodaju ulje na vatru“, rekao je Celibaši za SETimes.

Šta manjine mogu da učine da bi osigurale pravednu teritorijalnu organizaciju i smanjile etničke tenzije? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare. .

Nastavak na Southeast European Times...