Izvor: Vesti-online.com, 31.Okt.2015, 22:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanska i srpska zastava sklopile prijateljstvo

Sumnjamo da iko može da zamisli kako se srpska i albanska zastava vijore tik jedna pored druge, a pritom se svi vesele, nema nijednog prekog pogleda ili dvosmislene reči. Ono što političarima već godinama ne polazi za rukom, očigledno uspeva planinarima.

Krajem prošle nedelje, oko 300 planinara iz Makedonije, Bugarske, Albanije i Srbije okupilo se u Preševu kao gosti Planinarskog društva Ostrovica na tradicionalnom druženju i "osvajanju" vrha ove planine.

- >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Iz Albanije je došlo oko 30-ak planinara iz dva planinarska društva: Dajti iz Tirane i Elbasana. U sličnom broju su se odazvali i iz drugih zemalja, a većinu su, logično, činili planinari iz naše zemlje, i to iz svih krajeva. Ovo je bilo jedno od naših najmasovnijih okupljanja, a verujem da će nas sledeće godine biti još više, i da će nam se pridružiti i planinari iz još nekih zemalja Balkana - priča jedan od organizatora ovogodišnje planinarenja i član Planinarskog društva Ostrovica, Kujtim Sadriu.

On kaže da je ovo prvi put da se na nekoj srpskoj planini zavijori albanska zastava, a da to niko ne shvati kao provokaciju, ali i da su se planinari tokom napornog puta ka vrhu Ostrovice odmorili uz čaj i kolače koje su im nudili pripadnici Vojske Srbije.

- Gostoprimstvo Vojske Srbije je zadivilo naše goste. Pritom, to druženje sa vojnicima je nastavljeno i tokom zajedničke večere, kada su se komandanti te jedinice odazvali pozivu i uveličali naše malo slavlje - ističe Sadriu.

Dušica Stamenković, član Planinarskog društva Kukavica iz Leskovca ističe da su sve zastave na jednom mestu pokazale koliko su planinari daleko od dnevno-političkih događaja i trvenja između država i naroda.

- Verujem da bi celoj planeti bilo mnogo bolje kada bi usvojili naš univerzalni slogan "Priroda ne poznaje granice". Jedino što bih ja lično tom sloganu dodala i meni najlepšu rečenicu Isidore Sekulić "Svi putevi vode nekuda, samo putevi planine vode u planine", iz knjige "Pisma iz Norveške" - kaže Dušica Stamenković.

Druženje planinara u Preševu trajalo je do duboko u noć, a na repertoaru su bile zastupljene igre i pesme iz svih krajeva.

- Trebalo je biti tog dana i videti koje je to zadovoljstvo i druženje, uz pesmu i igru. Nije se pitalo čija se pesma svira, da li je to makedonska, srpska, albanska. Svi zajedno smo pevali i igrali. Nećete verovati, ali svi smo se na kraju uhvatili u Žikino kolo - prepričava utiske sa slavlja Dušica Stamenković.

S ovom ocenom se slaže i Džimi Begeja, član grupe albanskih planinara.

- Politike balkanskih zemalja koje su bile uključene u istorijske sukobe, trebalo bi da slede primer aktivnosti nas planinara i da govor mržnje zamene govorom ljubavi i međusobnog razumevanja. Iskreno, impresioniran sam i prirodom Srbije, ali i gostoprimstvom naših domaćina. Dugo ću pamtiti ovo prelepo druženje, a već smo sve pozvali da sledeće godine budu naši gosti u Albaniji - kaže Begeja.

Da u Srbiji ipak ne može sve da bude idealno, potrudila se lokalna samouprava iz Preševa, ali i Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu koji nisu smatrali da treba da podrže ovakvu manifestaciju.

- Tri puta sam se obraćao vlastima u Preševu, ali i Koordinacionom telu objašnjavajući značaj ovog međunarodnog planinarskog događaja, ali jednostavno nije bilo sluha. Umesto da upravo lokalna zajednica prednjači u tim idejama i pomogne u organizovanju što većeg broja ovakvih i sličnih manifestacija koje će doprineti pomirenju, oni očigledno imaju neka druga "pametnija" posla, pa smo sve sami organizovali i finansirali. Nadam se da će se to promeniti - s gorčinom zaključuje Kujtim Sadriu.

Nastavak na Vesti-online.com...