Izvor: RTS, 05.Avg.2009, 21:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci traže region Preševska dolina
Albanci sa juga Srbije traže stvaranje izdvojenog regiona Preševska dolina i ubrzanje razgovora sa Beogradom, uz međunarodno posredovanje. Grubješić: Etnički regioni vode destabilizaciji. Regioni samo u službi bržeg razvoja, kaže šef Koordinacionog tela Milan Marković.
Odbornici albanskih političkih partija juga centralne Srbije pokrenuli su inicijativu za stvaranje albanskih regionalnih institucija i formiranje izdvojenog regiona Preševska dolina.
Potpredsednica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << G17 plus Suzana Grubješić rekla je da bi stvaranje etničkih regiona vodilo destabilizaciji i potencijalnoj dezintegraciji Srbije.
"Apsolutno nema uslova da bilo koja nacionalna manjina u Srbiji stvara svoj region. To je suprotno ideji i suštini regionalizacije koja upravo predstavlja branu svakom obliku separatizma", rekla je Grubješić, koja je i koordinator radne grupe koja priprema rešenja za regionalizaciju.
U političkoj deklaraciji, koja je usvojena na Skupštini odbornika opština Preševo, Medveđa i Bujanovac, podseća se da je reč o inicijativi koja je u duhu političke platforme iz januara 2006. godine.
Albanci juga centralne Srbije traže ubrzavanje razgovora Vlade Srbije sa legitimnim albanskim institucionalnim i političkim predstavnicima triju opština uz, kako se navodi, međunarodno posredovanje kako bi se ubrzao napredak političkog procesa obnovljenog marta ove godine, u skladu sa najnaprednijim regionalnim i evropskim standardima.
Politička deklaracija doneta je neposredno nakon razgovora političkih predstavnika Albanaca juga Srbije sa zamenikom premijera i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem.
Dačić je rekao da je prošle sedmice razgovarao sa albanskim liderima sa juga Srbije u cilju očuvanja političke stabilnosti i bezbednosti i ocenio da su ti razgovori bili dobri i korektni, kao i da će biti nastavljeni.
Lider Partije za demokratsko delovanje, koja je na vlasti u Bujanovcu, ali ne više i u Preševu, i jedini narodni poslanik u Skupštini Srbije Riza Haljimi rekao je da je reč o dokumentu koji je potvrda deklaracije iz 2006. godine.
To su, kako je rekao Haljimi, zahtevi Albanaca sa juga Srbije kojima se traži rešavanje veoma osetljivih pitanja tog područja.
"Najnoviji dokument je i odgovor na neodgovoran odnos Vlade Srbije prema problemima Albanaca na jugu Srbije", rekao je Haljimi, napomenuvši da je Skupština odbornika albanskih političkih partija broji 59 odbornika.
Regioni samo u službi bržeg razvoja
Među zahtevima Albanaca ima onih koji se već više godina ponavljaju, kaže šef Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu, Milan Marković.
"Ima međutim i nerealnih i nelegitimnih, kao što je pitanje regiona, koji kao oblik teritorijalne organizacije u Ustavu ne postoji", rekao je Marković.
"I kada se budu formirali regioni jednog dana u Srbiji, što je neminovno, i do čega će doći, oni će biti formirani samo u službi bržeg razvoja i neće podrazumevati krojenje granica regiona prema etničkom principu", smatra Marković.
Kako navodi, bez osnova je insistiranje Albanaca da se ta pitanja internacionalizuju. Čudi ga momenat u kojem se zahtevi ispostavljaju jer Koordinaciono telo nikad nije bilo prisutnije u tim opštinama, a nedavno je postignut dogovor o korišćenju udžbenika na albanskom jeziku.
Podseća da su u toku tri konkursa - za đačke stipendije, socijalna davanja ugroženima i pospešivanje razvoja civilnog društva, kao i da su svi konkursi multietnički.
Zahtevi Albanaca
Odbornici traže sprečavanje eskalacije političke bezbednosne situacije u, kako se navodi, tom regionu i prekid akcija srpske specijalne policije, kao i demilitarizaciju regiona.
Ministar policije Ivica Dačić tvrdi da će uskoro biti jasno razgraničeno koja je uloga specijalnih snaga u tim sredinama.
"Njihova uloga nije da maltretiraju građane već obrnuto, da im obezbede mir, stabilnost, sigurnost imovine i života. Te snage će biti upotrebljene samo kad obične ne mogu da obave taj posao", naveo je Dačić.
"Nama je cilj da što više Albanaca bude u policiji. Podsećam vas da su komandiri policije u opštinama Preševo i Medveđa Albanci, i da oni učestvuju u tim hapšenjima i borbi protiv kriminala", rekao je Dačić.
Odbornici traže, kako se navodi, i proporcionalna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama i organima, kao i javnim institucijama, posebno u lokalnoj i pograničnoj policiji.
U dokumentu se insistira na pronalženju prihvatljivog rešenja za priznavanje diploma Univerziteta u Prištini izdatih posle 17. februara 2008. godine.
Ponovo se zahteva oslobađanje Albanaca uhapšenih decembra 2008. godine, kao i da se njihov predmet procesuira u okviru međunarodnih pravnih mehanizama, pošto je, kako se tvrdi, evidentna politizacija ovog pitanja i inkriminisanje svih pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) bez izuzetka, kao i zbog sumnje da će proces biti legitiman.
Odbornici su, navodi se, izrazili najdublju zabrinutost zbog, kako tvrde, stalne napetosti polititičke i bezbednosne situacije u regionu juga Srbije "kao posledice najnovijih incidenata u regionu, nasilnih spektakularnih hapšenja Albanaca i agresivnih i neosnovanih izjava državnih zvaničnika, kao i antialbanske kampanje državnih medija".
