Izvor: Southeast European Times, 22.Mar.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci posrću zbog povećanja cena
Zašto svakodnevne životne namirnice postaju tako skupe?
22/03/2011
Jonilda Koci za Southeast European Times iz Tirane – 22.3.2011
S obzirom na rast cena mnogih osnovnih potrošačkih proizvoda, Albanci sve teže sastavljaju kraj sa krajem. Eksperti pripisuju inflaciju brojnim faktorima, koji se kreću od poreske politike do niske produktivnosti i uslovima na globalnom tržištu.
„Nafta i hrana su značajno poskupeli, prateći povećanje cena >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << na međunarodnom tržištu“, izjavio je guverner Centralne banke Ardijan Fulani na konferenciji za novinare krajem februara. „Ti proizvodi doprinose u 80 odsto ukupne inflacije“.
S obzirom da 40 odsto budžeta prosečne albanske porodice odlazi na troškove ishrane, prema zvaničnim podacima, povećanja cena u toj oblasti su posebno bolna. „Nove cene poljoprivrednih proizvoda uglavnom pogađaju porodice sa malim primanjima“, rekao je Fulani.
Prema podacima albanskog Nacionalnog statističkog instituta (INSTAT), inflacija na godišnjem nivou iznosila je u februaru 4,5 odsto. Međutim, opoziciona Socijalistička partija osporava te podatke, optužujući INSTAT da ulepšava sliku da bi zaštitio vladu.
„Tokom poslednja dva meseca sve albanske porodice suočile su se sa poteškoćama zbog nezaustavljivog rasta cena, takođe prouzrokovanog monopolima korumpirane grupe političara na vlasti“, izjavio je Erion Brace, zamenik šefa poslaničkog kluba Socijalističke partije, na konferenciji za novinare održanoj početkom marta.
Potrošači takođe posrću zbog uvođenja poreza na dodatu vrednost od 120 odsto na lekove. Međutim, ministar finansija Ridvan Bode kaže da je ta mera bila potrebna da bi se unapredila efikasnost tržišta i okončale određene sumnjive prakse.
„Sadašnje tržište postaće konkurentnije i izbeći će se štetne cene“, rekao je on.
PDV od 20 odsto takođe se primenjuje za mnoge profesionalne usluge, poput onih koje pružaju advokati, zubari, arhitekte, inženjeri i veterinari. U međuvremenu, vlada je povećala akcizne takse na cigarete, lampe, plastiku I, što je najvažnije, naftu.
Ostala poskupljenja pripisuju se svetskom tržištu. Globalna ekonomska kriza uticala je na povećanje cena žitarica, kažu vlasti, što je uzrokovalo povećanje cena njihovih nusproizvoda.
„Povećanje cene hleba izazvano je međunarodnim povećanjem cene brašna na berzama. Domaća proizvodnja [zadovoljava] samo 20 odsto potreba“, rekao je ministar poljoprivrede Genc Ruli.
Kao zemlja sa niskom produktivnošću, Albanija uvozi većinu svoje hrane i drugih proivoda, posebno iz zemlja članica EU. Centralna banka kaže da je produktivnost albanskog poljoprivrednika četiri puta manja od poljoprivrednika u drugim delovima regiona i 20 puta manja nego u EU.
Nedavna ekonomska kriza u Grčkoj takođe je teško pogodila albansku ekonomiju, s obzirom da je Grčka glavni trgovinski partner Albanije.
Nastavak na Southeast European Times...
