Izvor: Southeast European Times, 24.Avg.2013, 17:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanci i Srbi ujedinjeni u potrazi za nestalima

Iako ih dele etnička pripadnost i politika, dva stanovnika Mitrovice pronašla su zajendnički jezik pokušavajući da pronađu nestale članove svojih porodica.

24/08/2013

Ivana Jovanović i Safet Kabašaj za Southeast European Times iz Beoograda i Prištine -- 24.8.2013.

Bajram Čerkini i Milorad Trifunović žive u podeljenom gradu Mitrovici na Kosovu -- Čerkini u južnom albanskom, a Trifunović u severnom srpskom delu.

Iako ih deli most na >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << reci Ibar, ujedinjeni su u svojoj potrazi za članovima porodica koji se vode kao nestali od sukoba krajem devedesetih.

Uprkos mnogim pitanjima oko kojih su Beograd i Priština podeljeni u pogledu statusa severnog Kosova, ova dva čoveka -- Albanac i Srbin -- udružila su snage kako bi saznala šta se desilo sa njihovim najbližima.

Njihov pristup doveo je do zajedničkih sastanaka sa lokalnim i međunarodnim vlastima na Kosovu, sastanaka sa članovima porodica iz obe zajednice, razmene informacija i poseta lokacijama na kojima se možda nalaze masovne grobnice.

Trifunović (65) je pobegao iz pretežno albanskog grada Vučitrna u Mitrovicu 1999. godine. Otac četiri ćerke, koji ima sedam unučadi, radio je kao mašinski inženjer u preduzeću Elektrokosovo do 1999. godine. Sada on vodi Udruženje porodica kidnapovanih i nestalih na Kosovu i Metohiji

Čerkini je u svojim sedamdesetim godinama. Njegov sin Rešat imao je 28 godina kada je otet u Mitrovici sa još sedam Albanaca 1998. godine. Penzionisani radnik rudnika, Čerkini ima još troje dece i očajnički se zalaže za rasvetljavanje sudbine njegovog sina i drugih nestalih na Kosovu.

Trifunovićev brat Miroslav nestao je 1998. godine u 33. godini života sa svojih devet kolega iz kopa Belaćevac.

"Imamo neke informacije [da je] kidnapovan, zarobljen i ubijen od strane OVK, ali to su samo špekulacije", rekao je Trifunović za SETimes.

Čerkini i Trifunović upoznali su se pre tri godine u Norveškoj tokom konferencije Međunarodne komisije o nestalicim licima za pet albanskih i pet srpskih udruženja.

"Nismo čak ni pričali u avionu u tom trenutku, ali ubrzo nakon toga odlučili smo da počnemo da radimo zajedno na ovom bolnom pitanju za obojicu i za sve nas. Naša prva ideja bila je da okupimo albanske i srpske majke koje su izgubile decu. Međutim, nismo uspeli to u tom trenutku, ali smo nastavili da radimo na tome", dodao je Trifunović.

Čerkini je bio panelista na konferenciji, a njegove reči pokazale su se kao inspiracija za sve prisutne, uklučujući Trifunovića.

"Apelovao sam da nas ne posmatraju po etničkoj liniji, nego samo kao članove porodica nestalih, kao ljude koji imaju iste boli i brige, iste ciljeve i zahteve: da saznamo šta se desilo sa našim najmilijima", rekao je Čerkini za SETimes. "U tom trenutku mi se obratio Trifunović i od tada smo svuda bili zajedno i zajedno radimo na zajedničkom cilju - rasvetljivanju sudbine nestalih".

"Shvatili smo da nije moguće da uradimo bilo šta sami i sada pokušavamo zajedno da dođemo do istine", dodao je Trifunović. "Zajedno organizujemo sastanke sa predstavnicima međunarodne zajednice, ambasadama i već nailazimo na bolje razumevanje, dobijamo bolju podršku. Moraju da nam pomognu, s obzirom da predstavljaju zemlje u kojima su ljudska prava na visokom nivou, a čak i životinje imaju grobove. Naša braća i sinovi takođe zaslužuju svoje grobove".

Obojica se slažu da će njihova saradnja pozitivno uticati na sve ljude na Kosovu.

"Ako smo mi, koji smo imali tako bolne gubitke, spremni da radimo zajedno, to bi trebalo da bude poruka svim ljudima ovde da je pomirenje ostvarljivo", rekao je Trifunović.

"Na ličnom nivou svi smo isti", rekao je Čerkini. "On nosi istu bol kao ja, teži istoj stvari kao ja - samo da otkrije istinu o našim najmilijima".

Gordana Đukanović, portparolka Udruženja porodica kidnapovanih i poginulih na Kosovu, rekla je za SETimes da su porodice nestalih lica iz Beograda i Prištine takođe sarađuju i donose zajedničke rezolucije kojima se zahteva od Beograda i Prištine da sarađuju oko tog pitanja, s obzirom da je njihova institucionalna podrška ključna.

"Žrtva je žrtva. Majčin bol je majčoin bol, bez obzira da li je njeno ime Marica ili Špresa. Proces pomirenja je spor, ali je ostvarljiv. NIsmo mogli da vidimo jedni druge pre 10 ili više godina, ali to više nije tako. Uspostavili smo vezu, ali naše institucije i međunarodna zajednica treba da nas podrže da bi pomogli naša nastojanja", rekla je Đukanović.

Njihov sledeći zajednički korak je da pošalju otvoreno pismo generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu, tražeći ubrzanje međunarodnih nastojanja da se ozbiljno rešava pitanje preko 1.750 nestalih na Kosovu.

Koje korake Beograd i Priština treba da preduzmu da bi pomogli u potrazi za nestalim licima? Podelite svoje mišljenje u prostoru za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...