Izvor: Vesti-online.com, 16.Nov.2018, 01:23

Albanci čuvaju srpsku baštinu

Albanci čuvaju srpsku baštinu

Za kulturu se stalno nateže, za razonodu nema da manjka. Ovako bi neutralan posmatrač mogao da oceni škrtarenje države kada je reč o zaštiti kulturnog nasleđa, dok se na drugoj strani presipa i preko svake mere izdvajaju milionski iznosi, recimo, za novogodišnje rasvete i koncerte za kratkotrajnu zabavu naroda i stranih turista.

Poslednji primer je rekonstrukcija Rajačkih i Rogljevačkih pivnica kod Negodina koju finansira jedna nevladina organizacija iz Tirane jer država >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nema novca za zaštitu ovog kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Da bruka bude veća, pivnice se nalaze i na preliminarnoj listi Uneska!

Prema pisanju beogradske štampe, NVO iz Albanije Kulturno nasleđe bez granica (CCwB) učestvuje u obnavljanju krovova u saradnji sa Republičkom zavodom za zaštitu spomenika kulture. U Ministarstvu kulture se, međutim, pravdaju da ulaganja budžetskih sredstava otežava činjenica da su pomenute pivnice u privatnom vlasništvu i da novac iz državne kase ne može da se ulaže u privatnu svojinu jer to nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.

Pokušali smo da razjasnimo ovakvu nelogičnu poziciju nadležnih državnih institucija kada je reč o kulturnom dobru od izuzetnog značaja, ali nam odgovori na postavljena pitanja nisu stigla do zatvaranja ovog izdanja "Vesti". Pitali smo, između ostalog, ko je dužan da se stara o kulturnom dobru od izuzetnog značaja, da li je država u obavezi da materijalno ulaže i ako se dobro nalazi u privatnom vlasništvu, kao i da li je praksa da strane nevladine organizacije ulažu u obnovu i rekonstrukciju kulturnih dobara od izuzetnog značaja u Republici Srbiji?

Savetnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Bosiljka Tomašević, koja je i zaslužna što su Rajevačke i Rogljevačke pivnice prepoznate kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, smatra da to što su u privatnoj svojini nije razlog da se država ne uključi u finansiranje rekonstrukcije.

- Zakon o kulturnim dobrima ne pravi razliku između zaštićenih objekata prema vlasništvu, već prema kategoriji, a pivnice su kategorisane još od 1993. godine najvišim stepenom - od izuzetnog značaja. Ko i zašto onemogućava zaštitu ruralnog arhitektonskog nasleđa, ostaje nejasno - navodi Tomašević za "Blic". Poređenja radi, Grad Beograd je i ove godine raspisao tender za novogodišnju rasvetu prestonice kako bi dodatno obogatio odranije nabavljene novogodišnje ukrase. I za to novo bleštavilo izdvojio - 250.000 evra!

Fondacija Kulturno nasleđe bez granica (CCwB) je švedska nevladina organizacija posvećena spasavanju i očuvanju materijalne i nematerijalne kulturne baštine pogođene konfliktom, zanemarivanjem ili ljudskim i prirodnim nepogodama. Osnovana je 1995. i prvenstveno radila u bivšoj Jugoslaviji u kojoj se vodio građanski rat. Imaju tri kancelarije - u Sarajevu, Prištini i u Tirani. Ogranak iz Albanije je prepoznao značaj Negotinskih pivnica kao prostorno kulturno-istorijsku celinu i novcem pomaže rekonstrukciju njihovih krovova.

U Zakonu o kulturnim dobrima, jedno od osnovnih načela zaštite i korišćenja kulturnih dobara jeste i "načelo da se država stara o obezbeđivanju materijalnih i drugih delova zaštite kulturnih dobara".

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.