Izvor: Blic, 12.Apr.2012, 08:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alavošću do bankrota: Srpski biznismeni koji duguju milione bankama

Blokirani računi, učestali stečajevi, pa i bankrotstva među domaćim kompanijama bilans su nerealnog širenja poslovanja pre krize. Preduzeća u vlasništvu Mila Đuraškovića, braće Rodić, Milana i Bogdana, Radoslava Sekulića, Željka Jovovića i još dvadesetak drugih nakrcala su milijardu evra dugova koje danas ne mogu da vrate.

Samo 11 preduzeća: "Nibens”, "Velefarm”, "Habitfarm”, "Rodić MB trgovina”, "Agroživ”, "Unihemkom”, "Koling”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << "Elp”, "Eltim” i "Džip komerc” ne mogu da plaćaju iz redovnog poslovanja gotovo 700 miliona evra duga koji je nastao kroz zajmove koje su te firme uzimale najviše tokom 2007. i 2008, neposredno pre krize.

To, međutim, nije konačni bilans jer zvanični podaci NBS pokazuju da skoro svaki četvrti privrednik u Srbiji ne može redovno da vraća svoje dugove u ukupnom iznosu od oko tri milijarde evra.

Kliknuti za uvećanje (+)

Bankari za "Blic” objašnjavaju da privrednici ulaze u blokade i bankrotstva iz tri razloga.

Prvo, pre krize preduzeća su se širila u okviru svoje delatnosti i više nego što je tržištu trebalo. Takva poslovna strategija posebno se obila o glavu farmaceutskim kompanijama koje su proizvodile lekove u količinama daleko većim od potreba tržišta, dok su veledrogerije pristajale na predugačke rokove plaćanja od čak 500 dana, o čemu je "Blic” ranije pisao.

Kriza pokosila farmaceute

Veledrogerija "Velefarm” na svoja tri računa ima ubedljivo najveći iznos blokade - preko 80 miliona evra. Stečajni upravnik Ivan Stanković kaže za "Blic” da su ukupni dugovi kompanije oko 250 miliona evra. Prošlog meseca je bankrotirao "Habitfarm” u vlasništvu ivanjičkog biznismena Radoslava - Laleta Sekulića, dok je novosadski "Unihemkom” u vlasništvu Željka Jovovića u neprestanoj blokadi 202 dana sa 40 miliona evra.

Drugi razlog propasti domaćih biznismena je širenje van svoje osnovne delatnosti. Firma kojoj su agrar i maloprodaja hrane bili jedini sektori poslovanja naprasno je ulagala desetina miliona evra u nekretnine, zemljište, akcije na berzi.

I treće, najgore od svega je što su se za takve svoje investicije zaduživali po visokim kamatama. Svuda u svetu se takvi zajmovi odobravaju na pet ili sedam godina, uz nisku kamatnu stopu od nekoliko odsto, dok su se naši biznismeni zaduživali na godinu, najviše dve po kamatama koje su bile i do 12 odsto godišnje.

Računali su na brz obrt novca jer su se stambeni kvadrati pre krize prodavali po 4.000 evra, kvadrat zemljišta po 100 evra, ali im je kriza sasekla krila, pa sad luksuzne stanove, kao i zemlju, što su im bili glavni aduti, sad nema ko da kupi.

U jednom momentu kompanija "Irva investicije” u vlasništvu Đorđija Nicovića samo bankama je dugovala 100 miliona evra.

- Investirali smo mnogo po Srbiji u tekstil, agrar, akcije banaka i nekretnine. Kriza je dovela do sloma tržišta nekretnina i berze, pa nam je vrednost firme s 500 pala na 100 miliona evra, a dugovi su ostali isti - kaže Nicović, uz opasku da je danas "Irva investicije” jedna od "najnezaduženijih” firmi u Srbiji jer su sveli dug prema bankama na 20 miliona evra.

Povezane vesti: Građani redovno plaćaju kablovsku, ali ne i struju i kredite Banke strankama ne veruju bez pokrića "Habit farm" ide u bankrot Iz krize izlazimo početkom 2013. Koha: Kosovski privrednici ušli u Srbiju nakon što je Eštonova intervenisala kod Tadića

Nastavak na Blic...

GdeInvestirati.com: Svaki četvrti privrednik duguje milijarde evra

Kamatica.com: Privrednici duguju milione bankama

S media: Zašto bankrotiraju srpski tajkuni?